Ознаке

,

Magna charta libertatum (Велика повеља слобода) је повеља коју је енглески краљ Џон без Земље донео 1215. под притиском енглеског племства. Енглески феудалци били су незадовољни владавином краља Џона, због мира који је енглески краљ склопио са папом Иноћентијем III, према којем је Енглеска постала папин феуд, а енглески краљ његов вазал; али и пораза које је Џон доживљавао у Француској, изгубивши све своје поседе. Лош начин његове владавине, подстакли су енглеско племство на устанак који је Џона без Земље натерао да донесе Велику повељу слобода. Краљ је прихватио услове који су ограничавали његову моћ, давали одређене повластице племству, а слободни људи су добили права против самовољних краљевских поступака. Велика повеља слобода потврђивала је важност принципа довођења краљеве власти у оквире закона. Повеља има форму уговора између краља и племства. У њој је племство било осигурано од наметања нових пореза. Црква је стекла слободу избора нових бискупа, а поданицима је било загарантовано да ће једино по одлуци суда бити ухапшени и кажњени. Сматра се првим писаним уставним законом Енглеске (првим писаним уставним актом на свету) поготово из разлога што су устанак племства и склапање Повеље подржали и нижи слојеви народа. Такође се сматра документом који гарантује грађанска права и владавину закона. Краљ Џон није никада истински прихватио Повељу, он је никада није потписао него само оверио својим печатом.

Погледај Велику повељу слободе  

Напомена: Прегледач Magna Carta (оптимизован је за резолуцију екрана 1024×768) користи Shockwave plugin, који се може преузети са Adobe website. Постоји и једноставнија верзија која не захтева подршку Shockwave.

Извор: British Library, Magna Carta

 

Погледај још: Magna carta libertatum

About these ads