Ознаке

,

4Становници села

Становници села су се бавили пољопривредом и сточарством. To су били меропси (земљорадници), власи – сточари, сеоске занатлије, сокалници (слуге), отроци (најсиромашнији сељаци). Ову групу зависног становништва Душанов законик назива себрима.

Изглед села

Села су била подизана на месту где постоји пијаћа вода, река или неки мањи извор. Била је битна и близина обрадиве земље, шума, пашњака и пута. Куће и друге зграде биле су углавном груписане на једном мањем простору. Просечно село је бројало око 40 кућа. Често се у средишту села или на оближњем брежуљку налазила сеоска црква око које се простирало гробље.

Изглед цркве

Сеоске цркве су једноставне и скромне грађевине, претежно зидане од камена, или у комбинацији са опеком. Понекад су имале куполу. Црква је у селима заузимала централно место у животима мештана, пошто су се сви важни догађаји одвијали око сеоског храма: крштење, венчање, недељна и празнична богослужења, прославе празника, опело и сахрана на гробљу поред цркве.

Изглед куће

Куће у селу су биле од камена и дрвета. Звале су се бондручаре. Темељи су им били од камена у блату или кречу. Зидови су прављени од дрвених дасака, а кровови су били прекривени сламом или дрвеним дашчицама (шиндром). Сеоске куће су обично имале две просторије.

У средини куће или једном од углова, налазило се ограђено огњиште. Скроман намештај чинили су неколико клупа за седење, ниске столичице и синија (сто), а можда полица и обавезан разбој. Укућани су спавали на слами прекривеној асурама.

 

Сеоски живот

Свако сеоско домаћинство уз саму окућницу или нешто даље од куће, обрађивало је врт са поврћем. Најзаступљеније врсте поврћа су црни и бели лук, празилук, купус, ротква и репа, а поред тога, у исхрани су биле махунарке, као што су сочиво, боб и грашак.

Воће се гајило за потребе домаћинства – 10 до 50 стабала по дому, најчешће крушака, шљива, трешњи, јабука и дуда. Њиве су биле засејане хељдом, пшеницом, јечмом, ражи и просом.

Поред свега тога, једна земљорадничка породица није могла преживети а да није гајила стоку. Обично је на једно домаћинство долазило 1-2 вола, 2-4 краве, 3-4 свиње и 10-20 оваца. Неке породице, бавиле су се грнчарским, пчеларским, ковачким и тесараским занатом.

Храна и пиће

Сељаци су јели овсене каше, као и каше од пасуља и грашка. На трпези је ретко било меса. Основне намирнице животињског порекла представљали су сир и млеко. Храна се припремала у скромном земљаном посуђу, а поред тога у употреби је било и разно дрвено посуђе. Месо се најбоље чувало сољењем и димљењем. Најзаступљенија пића су били пиво и медовина. Вино је било привилегија властеле, те је на сељачку трпезу доспевало ретко.

Одевање

За одећу се искључиво користе природни материјали које производи само домаћинство. За израду одеће употребљавале су се тканине добијене од лана (дуге кошуље, панталоне и хаљине) и вуне или животињске коже (обућа, огртачи, прслуци…). Записи из тог времена често помињу да Српкиње носе малу женску црвену капу. Накит је израђиван од сребра, бронзе и стаклене пасте, а њега су углавном носиле млађе жене. Од накита, на селу се најчешће носе наруквице, минђуше, прстење и огрлице.

Обавезе сељака

Села су припадала господарима, а самим тим, била за њих и обавезама везана. Сељаци су већи део својих производа морали давати властели и цркви, а мањи део задржавали за себе. Морали су да се одазову на позив властелина и заједно са властелом иду у рат. Од наоружања, сељаци су имали лак дрвени штит, копље, секиру, затим лук и стрелу.

 

Приредили: Алекса Милић и Лука Гагић IV-7, OШ „Раде Драинац“, Борча

About these ads