Краљевачки октобар

Током „казнене експедиције“ генерала Франца Бемеа од октобра до децембра 1941. године, Немци су починили стравичне злочине над цивилним становништвом у Србији. Стрељања у Краљеву и Крагујевцу сматрају се симболима ратног злочина нациста на простору Југославије. Краљевачки октобар је назив за масовна стрељања грађана Краљева и околине која су у октобру 1941. за време Другог светског рата извршиле немачке окупационе снаге. Егзекуције су се одиграле у знак одмазде због устанка против окупатора који је у јесен 1941. захватио Србију. Први таоци су узети 14. октобра, а у периоду од 15. октобра 1941. нацисти су стрељали више хиљада грађана.

Стрељани таоци у Краљеву 1941.г., аутор непознат, Народни музеј Краљево

Партизански и четнички одреди су почетком октобра 1941. године, уз подршку артиљеријских оруђа, започели са нападима на Краљево. Као одговор на акције снага покрета отпора, Франц Беме је увео „мере покајања“, према којима се за сваког убијеног немачког војника треба стрељати 100 цивила, а 50 за сваког рањеног. Према сведочењеу очевидаца из Краљева можемо сагледати шта се тих дана дешавало у том граду:

Кад су у околини Краљева вођене битке, немачке власти у Краљеву почеле су да истерују становнике из њихових кућа, улица и радних места и да их затварају у логор који се налазио у дворишту фабрике вагона. Чете немачког Вермахта ишле су од куће до куће и изгониле из њих све мушкарце почев од 14-годишње деце до 60-годишњих стараца и још старијих. Све те грађане водили су у мањим групама кроз град, са рукама подигнутим на главу, потом у већим групама и тако су их сатеривали у логор фабрике вагона… Из овог логора су немачке групе узимале по 100 грађана и одводили их на унапред одређено место, где су их постројили пред митраљез и стрељали. Пошто је тако одведена група грађана погубљена под митраљеском ватром, немачки војници пролазили би међу мртвим грађанима и свакога, који је још давао знакове живота, дотукли би метком из машинке или пиштоља. Након ликвидације једне групе водили су Немци на исти начин и истим поступком другу групу, …

Првобитни изглед гробља стрељаних, аутор непознат, Народни музеј Краљево

Крвави пир злочинаца немачког Вермахта трајао је све до 24. октобра 1941. године; до када су настављене егзекуције над цивилима који су живели у околини пута и пруге према Крушевцу. Према проценама Земаљског одбора Србије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у том периоду стрељано је између 4000 до 5000 цивила. Према најновијим истраживањима, кустоси Народног Музеја Краљева утврдили су број од 2190 убијених „људским ликом и именом жртве“ испод кога се не сме ићи у даљим истраживањима.

Генерал Беме је 20. октобра 1941. издао дневну наредбу у којој је похвалио немачке јединице које су у Краљеву учествовале у масовном злочину:

Свим официрима, подофицирима и људству који су учествовали у овим успешним подухватима, одајем признање. Напред на нова дела. Беме.

Погледај још: Народни музеј Краљево

Advertisements