Јајинци

Стрелиште у Јајинцима се налази на путу Београд-Авала у селу Јајинци. За време Другог светскога рата, у периоду од 1941-1944. на стрелишту у Јајинцима стрељано је највише људи у читавој окупираној Србији. Процењује се да је укупан број жртава износио око 80000 људи, највише Јевреја, Рома, припадника Народноослободилачког покрета и др.

Ово стрелиште је пре рата служило као војни полигон војске Краљевине Југославије, а за време окупације немачке власти су га користиле као место за егзекуције. Највећи број жртава који су стрељани довођени су из логора на Бањици, Сајмишта, из затвора Специјалне полиције, Гестапоа и логора у Топовским шупама. Такође, жртве које су сахрањиване у Јајинцима биле су претходно угушене у специјалном камиону убици (Душегупка), који су нацисти користили за масовна убиства током Холокауста.  Београд је био јединствен град у окупираној Европи по томе што је имао највише концентрационих логора на својој територији (Бањица, Сајмиште-Јеврејски логор Земун и Топовске шупе).

Егзекуције у Јајинцима вршио је немачки 64. полицијски батаљон, али и припадници Српске државне страже на чијем је челу био генерал Милан Недић. Стрељања су обично вршена у раним јутарњим часовима, поред Јајиначког брежуљка (грудобрана), код јајиначке шуме и простора где се данас налази споменик. Раке су биле дубоке, поређане од почетка па до краја брежуљка, копане чак за 300. и више лешева. Стелиште у Јајинцима је званично затворено последњих дана децембра 1943. када је почело стрељање у Маринковој бари и Јеврејском гробљу. У Јајинцима је вршено уништавање доказа, тако што су посмртни остаци жртава поливани бензином и паљени. Последње жртве стрељања у Јајинцима била су 55 Јевреја и 35 Рома који су стрељани 4. априла 1944. када су се погасиле ломаче након последњег спаљеног леша.

Споменик жртвама – дело вајара Војина Стојића

Споменик жртвама откривен је 1. октобра 1988. године, а дело је вајара Војина Стојића. Споменик је постављен на месту где се раније налазила највећа гробна рака на стрелишту. На врху споменика се налази бели голуб као симбол мира. Само помињање имена Јајинци асоцира на велику масовну гробницу и на 80.000 убијених невиних жртава нацистичког терора.