Ознаке

Ајнхард (775- 840.) је писац из IX века познат пре свега по томе што је написао биографију Карла Великог „Vita Caroli Magni“. Дело је написао после смрти Карла Великог. При писању угледао се на Светонијево дело „Биографија Августа“ из кога је преписивао читаве реченице. У делу има нетачности, али је приказ Карлове личности свестран, пластичан и објективан. Дело је важан историјски извор и за јужнословенске народе, пошто се у њему помињу  Срби, Хрвати и  Карантанија (Словенија).

„Тела бејаше велика и јака, стаса висока, али не преко реда; висина му је била, колико се зна, седам стопа; чело му је било округло, очи веома велике и живе, нос нешто већи него осредњи, прилично просед, лице ведpo и весело. Због тога му је стас био угледан и достојанствен, и кад је седео и кад је стајао, премда је био широка и кратка врата, овелика стомака; то је прикрила складност осталих удова. Корак му бејаше чврст, а цело држање тела мужевно, глас, додуше јасан, али није баш одговарао обличју тела; здравље му је било добро, само што га је четири године пре смрти често спопадала грозница; на крају је и на једну ногу храмао. Па и онда је више радио по свом нахођењу нe­ro по савету лекара, које је готово мрзео, јер су му саветовали да се у јелу одрекне печења, на које је био навикао, и да се привикне на кувано месо. Непре-стано се бавио јахањем и ловом; то му је било урођено, јер тешко ћеш на свету наћи иједан народ, који би се у том умећу могао мерити с Францима. Ужитак му је била пара воде, што је од природе била топла; вежбао је тело честим пливањем, у којем је био толико вешт, да, с правом, не би могао никога држати врснијим.

Одевао се домаћом, франачком ношњом. На тело би обукао ланену кошуљу и ланене гаће, a затим огртач опточен свилом и панталоне; потколенице би увијао повојима, а на ноге обувао ципеле; зими би леђа и прса штитио прслуком од коже видре и самура. На себи би имао зелен плашт, a о пасу увек мач, којем су дршка и ремен били од злата и сребра. Каткад је имао и мач са драгим камењем, али само код ванредних свечаности, или кад би дошли посланици страних народа. У свечаним приликама би ишао у златом протканом оделу и у ципелама с драгим камењем; плашт би спајала златна копча, красила би га такође круна од злата и драгог камења; других дана би се његово одело мало разликовало од обичног или пучког. У јелу и пићу је био умерен, али, опет, у пићу умере-нији, јер му се гадило пијанство сваког човека, a камоли његово и његових. Од јела се није могао тако уздржавати, па се често бунио да му пост не прија. Гозбе је припремао веома ретко, и то само каквом свечаном згодом, али је на њима тада било много људи. Обед је био, осим печења, које су му обично доносили на ражњу, састављсн од четири јела; то је радије јео него иједно друго јело. За време јела би слушао какву музику, или му се читало. Читали би му повест или дела старих. Годиле су му књиге св. Августина, а поготово оне којима је наслов Краљевство Божје. У уживању вина и пића био је тако умерен да је после јела ретко кад више од три пута пио. Речитост му је била велика и богата и умео је, шта год хтео, најјасније изразити. Није се задовољио само матерњим језиком него се трудио да научи туђе језике; латински је тако научио, па је редовно тим језиком говорио баш као својим матерњим; грчки је више разумео, него говорио, али је опет био тако вешт, да си га могао држати за учитеља. Ревносно се трудио око наука, а учењаке је веома ценио и додељивао им велике почасти. Учио је да рачуна и, жељан знања, брижно је истраживао кретање звезда. Покушавао је и да пише, па је зато, легајући обично став.љао плочицу и хартију под јастуке, да му се у слободно време рука привикне писању слова. Међутим, то му је слабо ишло од руке, јер је прекасно почео.

Хришћанску веру, у којој је од детињства био одгојен, поштовао је као највећу светињу и с највећом побожношћу. Због тога је подигао у Ахену цркву изванредне лепоте и украсио је златом, сребром и свећњацима, оградом и вратима од бронзе. А како није имао за израду ни стубова ни мермера, довозио је то из Рима и Равене. С великим трудом је поправио читање и певање. јер је био веома вешт и у једном и у другом, али јавно није ни читао ни певао, већ само тихо и са другима.“

М.Шуњић, Хрестоматија, 46-48.

ПИТАЊА:

1)      Опиши физички изглед Карла Великог?

2)      У чему је уживао Карло Велики?

3)      Како се одевао карло Велики?

4)      Да ли је Карло Велики уживао у јелу и пићу?

5)      Шта исти извор говори о Карловом образовању?

6)      Какав је однос Карла Великог према хришћанству?

7)      Да ли је Ајнхард пристрасан у опису Карла Великог и због чега?

Advertisements