Ознаке

Како je пало Ново Брдо (1455)

Одатле je цар кренуо и onceo један град који зову Ново Брдо, односно Сребрна и Златна планина, и заузео га је, али помоћу договора по којем је становницима обећао да ће их оставити на њиховим имањима и да им младе жене и ситну чељад неће одводити. A кад се град покорио, цар је наредио да се затворе капије и да се оставе отворена само једна врата. Када су Турци дошли у варош, наредили су свим домаћинима да сваки са својом породицом, с мушком и женском чељади, изиђе кроз врата вароши на ров, остављајући све сво-је благо у кућама. И то су ишли један за другим. A цар је, стојећи пред вратима, би-рао мушку чељад на једну страну, а женску чељад на другу страну, а мушкарце исто тако на ров на трећу страну, а жене на четврту страну, па је наредио да се посеку сви они људи који су били ме|у њима најистакнутији. A остале је наредио да пусте у град и никоме није било забрањено да буде на своме имању. Младића које је изабрао било је на броју триста двадесет, а женске чељади најизабраније седам стотина и четири. Женске главе је све раздао међу поданике а младиће је узео себи за јаничаре, а послао их је у Анадолију, преко мора, тамо где их чувају. И ја сам исто тако био тамо у томе граду Новом Брду, ја који сам ово писао, а био сам узет са двојицом браће своје.

Михаиловић, стр. 132-133

*Шта мислиш, колико је поуздан био договор између Мехмеда II и становника Новог Брда? Да ли су ови имали икакву другу могућност? Каква је била судбина приповедача овог текста? Каква су његова осећања док описује ове догађаје?

 

Пад Цариграда, византијско виђење: Георгије Сфранцес

Четвртог априла исте те године [1453] султан се вратио и опколио град с копна и с мора свим могућим направама и лукавствима. С мора је опсео свих 18 миља града са 400 малих и великих пловила, а с копна са 200.000 људи. Иако наш град јесте велик, у нашој одбрани нашло се тачно 4.773 Грка и једва двеста странаца. […] У уторак 29. маја [1453. године], раном зором, султан је заузео наш град; том при-ликом мој покојни господар и цар, Константин, био је убијен.

[…] Ја сам заточен и пропатио сам сва зла ропства. Коначно сам откупљен 1. септембра 6962. [1453], па сам кренуо ка Мистри.Моја жена и деца прешла су у власништво неких старијих Турака, и они се према њима нису зло опходили. Потом су продати султановом мирахору,који је стекао велико богатство продајом многих других лепих племкиња.

[…] Можда би неко желео да зна како се цар спремао пре опсаде, док је султан при-купљао снаге, и какву смо помоћ примили од хришћана са стране. Други нам хришћани никакву помоћ нису послали. [.]

Цар је из нужде пристао на то да се папино име помиње и у нашој служби, пошто смо се надали некаквој помоћи […] Шест месеци касније, из Рима смо примили исто онолико помоћи колико и од султана из Каира.

Sphrantzes, стр. 69-72

*Какву су судбину дочекали Византинци који су преживели пад Цариграда? Шта мислиш, да ли је Цариград могао да се спасе османске инвазије да је византијски цар водио другачију политику?

Advertisements