Термин Свињски рат користи се за економски сукоб (1906-1909) у којем је Аустро-Угарска наметнула Србији царинску блoкаду. Познат је и као царински рат.

 

 

 

 

 

 

 

 

Као сточарска земља већину њеног извоза чиниле су свиње, које је извозила у Аустро-Угарску. Када је Србија покушала да се извуче из економске и политичке зависности о Хабзбурзима  и стварати везе са другим земљама, посебно  Бугарском и Француском, Беч је одлучио казнити Србе економским санкцијама. У настојању да смањи економску овисност о Аустрији, Србија је 1904. почела увозити француско, а не као до тада аустријско оружје. Године 1905. успоставила царинску унију са Бугарском, учинивши тако скупље оцарињене аустријске производе – неконкурентнима на тржишту.

Двадесет круна – службена валута Аустро- Угарске

Научена диктирати економску политику на тржишту, Аустрија је 1906. на то одговорила затварањем својих граница за српску свињетину и друге производе. Потез који је на крају пропао, јер је Србија нашла друга тржишта за своју робу, одбивши се поклонити Бечу. Српска влада пронашла је излаз у француским везама које су донеле инвестиције, такође су почели наручивати материјале од аустријског супарника Немачке, те присилили тадашњу аустријску провинцију, Босну и Херцеговину, на трговачки споразум за излазак на Јадран. Русија је подупрла српске потезе, а рат између Аустрије и Русије је тад избегнут само због немачког ултиматума 1909. године Русији, у коме се тражило  да престане помагати Србији. Овај је сукоб био један од кључних увода у коначну аустријску одлуку за војни удар на Србију 1914. и тиме је заправо Свињски рат постао један од бројних узрока Првог светског рата.

Краљ Петар I Карађорђевић (1844-1921)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Овде имамо преглед података о извозу српских производа у европске земље у периоду од 1904-1907. године. Може се приметити да се извоз из Србије у Немачку повећао више од 12 пута, у Белгију више од 56 пута, а у Енглеску скоро 1000 пута. Интересантно је приметити да су се до 1906. године српска добра извозила у друге земље посредством Аустро-Угарске у којој су њени производи поново сортирани, препакивани или у неком другом смислу дотеривани да би имали бољу прођу на тржишту. Када је избио Царински рат Аустро-Угарска је изгубила положај посредника у трговини између Србије и других земаља, а Србија је успела да повећа цене својих производа, захваљујући побољшаном сортирању, паковању и другим новим тржишним техникама.


Припремила: Јелена Павловић 8-2

Advertisements