Мајски преврат је догађај у коме су убијени Александар Обреновић и његова жена, краљица Драга чиме се прекида лоза Обреновића, која је владала Србијом од средине 19. века.

Након убиства краља и краљице на престо долазе Карађорђевићи. За убиство је одговорна организација „Црна рука“ чији је вођа био официр Драгутин Димитријевић Апис. То је било у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године. На исти тај дан је 35 година раније убијен кнез Михаило Обреновић у Кошутњаку.

Зграда Конака (десно) где је извршено убиство краља Александра и краљице Драге Обреновић 29. маја 1903.

Популарност краља Александра опала је после женидбе са Драгон Машин, бившом дворском дамом своје мајке Наталије. Краљев отац, краљ Милан Обреновић, није одобравао брак и није се више враћао у Србију, а умро је у Бечу 1901. Против брака се побунила и краљева мајка Наталија, пишући му из Русије све најружније о Драги Машин. Драга Машин је била унука Николе Милићевића Луњевице, пријатеља и сарадника Милоша Обренивића. Проблеми су настали после лажне трудноће краљице Драге. После вести о лажној трудноћи царски двор није у Петрограду није хтео да прими краља и краљицу у обећану посту. Краљ Александар је прогласио Радикале кривим, затим је извршио државни удар и поставио владу на челу са генералом Димитријем Цинцар Марковићем 6. новембра 1902. године. Студенти и радници приредили су 23. марта 1903. демонстрације, а оне су се претвориле у сукоб с органима реда и војском. У тим демонстраицјама погинуло је шест особа.

Драгутин Димитријевић Апис

Млади официри бунили су се против краљичине лажне трудноће и желели су да Србија добије престолонаследника. Сметали су им и стални испади њеног млађег брата Никодија, кога је она хтела да стави за престоло – наследника. У августу 1901. Коњички поручник  Антоније Антић, капетани Радомир Аранђеловић и Милан Петровић и поручници Драгутин Димитријевић Апис и Драгутин Дулић, сковали су заверу да убију краља и краљицу. Први састанак одржали су 6.  Септембра 1901. у стану поручника Антића. По првим плановима требали су да буду убијени код Коларца, приликом краљичиног рођендана 11. септембра, али је тај план пропао. Мишљење Драгутина Димитријевића, Радомира Аранђеловића и Анте Антића било је коначно и одлучено је да се краљ и краљица и убију. Пошто је пропао и план да се краљ и краљица убију на прослави педесетогодишњице Београдског певачког друштва, одлучено је да их убију у ноћи између 28. и 29. маја према јулијанском календару.

Приказ убиства краља и краљице

О убиству Александра и Драге има више верзија. Међутим једна се сматра као најтачнија. Наиме, краљ и краљица су се крили иза огледала у краљевској спаваћој соби. Краљ је на позив официра да изађу тражио да завереници потврде заклетву. Према једној верзији они то и јесу учинили, а према другој, запретили су бомбама уколико Обреновићи не отворе. Како год да је било, након отварања тајних врата, расплет је био крвав, а извесно је и да су сви официри у двору и дворишту двора својим сабљама пробадали тела. Тела краљевског пара избачена су кроз прозор двора. Исте ноћи убијена су краљичина браћа Никодије и Никола Љуњевице од војника, којима је командовао потпоручник Војислав Танкосић; председник владе генерал Димитрије Цинцар-Марковић и министар војни генерал Милован Павловић убијени су код својих кућа. Трећи члан Цинцар-Марковићеве владе, министар унутрашњих послова Велимир Тодоровић, који је исто тако требао бити убијен, био је тешко рањен и живео је све до 1922. Чланови нове привремене владе окупили су се ускоро, под председништвом Јована Авакумовића, а трупе, постројене пред двором, акламирале су кнеза Петра Карађорђевића као новог краља. Народна скупштина се састала 4. јуна 1903. и изгласала Петра Карађорђевића за краља Србије и изабрала посланство, које ће ићи у Женеву, да га доведе.

Краљ Александар и краљица Драга

У Србији су људи различито гледали на овај догађај.  Многи који су кривили краља за ситуацију у земљи били су задовољни, док су они који су га подржавали били разочарани. Реагујући на атентат Русија и Аустроугарска су изразиле најоштрији протест због „мучког убиства“. Велика Британија и Холандија су повукле своје амбасадоре из Србије. Светска штампа је углавном са грожењем пренела вест о Мајском преврату. Британска штампа („Гардијан“) писала је да су оваквим понашањем Срби „показали да су гори од Арнаута“. Ни остали углавном нису имали речи хвале за подухват српских официра. Након преврата живот у Србији је настављен, са тим да се краљ Петар минимално мешао у политику препуштајући политичким партијама да се боре за власт свим средствима, без жеље да се супротставља „Црној руци“, која је постајала све утицајнија.

Приредио: Лазар Крстић VII2

Advertisements