16. децембар

НАЦИОНАЛНИ ДАН СЕЋАЊА НА РОМЕ СТРАДАЛЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Београд – Министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић предводиће централну државну комеморативну манифестацију обележавања Националног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Манифестација ће бити одржана 16. децембра 2011. године у 11.00 часова у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату (Београд, непосредна близина Старог бежанијског гробља, „Спомен-гробље на Бежанијској коси„).

Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима ће се обратити председник Националног савета ромске националне мањине и народни посланик Витомир Михаиловић, као и министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић.

Државној манифестацији присуствоваће потомци жртава, представници ромске националне мањине, Града Београда, Општине Нови Београд и удружења грађана.

Централна државна церемонија биће окончана уметничким програмом под називом „Овде би требало ћутати„, у реализацији Културно-просветне заједнице Србије. У програму учествују чланови Српско-јеврејског певачког друштва и драмски уметници Иван Јевтовић, Лепомир Ивковић, Јасмина Стојиљковић и Данијела Живковић. Сценарио и режија Марија Бишоф и Мирољуб Аранђеловић Расински.

Истог дана, у 12.00 часова, у оквиру стратишта „Арапова долина„ у Лесковцу, државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Негован Станковић предводиће комеморативно окупљање посвећено успомени на Роме невино пострадале на том губилишту током Другог светског рата.

Комеморативном окупљању, које обухвата и полагање венаца, присуствоваће потомци жртава, начелник Јабланичког управног округа, градоначелник Лесковца, представници ромске националне мањине и удружења грађана.

По окончању комеморативног окупљања, у Културном центру – Лесковац, биће одржан скуп током кога су предвиђена обраћања присутних званичника и уметнички програм.

Истог дана, у 12.00 часова, председница београдске градске Општине Барајево Бранка Савић положиће венац крај Спомен-плоче у Мељаку посвећене цивилним жртвама Другог светског рата, а посебно страдалим Ромима, одајући тиме пошту бројним невиним жртвама рата између 1941. и 1945. године.

Посебан допринос и пример обогаћивања сазнања младих о геноциду почињеном над Ромима у Другом светском рату представља огледни час историје који ће тим поводом бити одржан истог дана са почетком у 14.20 часова у Основној школи „Бранко Радичевић„ у Батајници. Организатор огледног часа је професор историје Александар Тодосијевић.

Организатор државних комеморативних свечаности и програма је Влада Републике Србије.

*

*         *

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау у Пољској.

Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме – Zigeunerlager. Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чешко-Словачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. У раздобљу између маја 1943. и августа 1944. године, на челу Zigeunerlagerа налазио се злогласни „лекар„ Јозеф Менгеле који је вршио организоване експерименте над Ромима, а посебно над децом. Мање је познато да су Роми били приморани да на видном месту на својој гардероби носе ознаке у облику црног троугла. Највеће страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском  рату одиграло се током октобра 1941. године када су немачке окупационе снаге, у сарадњи са српским квислиншким властима, спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Краљеву и Крагујевцу у знак одмазде због ликвидације више припадника Вермахта од стране покрета отпора. Међу више хиљада недужних цивила страдалих у овом масовним злочинима налазио се и велики број Рома. Међутим, страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату није било ограничено само на ова два трагична догађаја. Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст„ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих. Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен. Систематско уништавање припадника ромског народа, отпочето 16. децембра 1942. године на принципима и по методама које су коришћене за организоване ликвидације Јевреја, јесте геноцид који је као своју последицу имао страдање и ликвидацију између 220.000 и 500.000 Рома који су потицали из више европских држава.

Advertisements