Ознаке

Модерна технологија и индустријска моћ комбиновани са Првим светским ратом су успели да створе нека од најмоћнијих оружја икада виђених у рату… Тенкови, митраљези, бацачи пламена, авиони и подморнице су тестирани и доказани у биткама. Пошто нису постојали мдјународни договори о правилима ратовања, масовно су коришћени и бојни отрови. По први пут су се у Првом светском рату авиони спуштали на брод усред мора, по први пут је торпедован неки брод. Сва ова оружја су усавршена током Другог светског рата. Коначно су генерали видели предности које модерно оружје има наспрам бројности живе силе.

Митраљези

Митраљез из Првог светског рата

Митраљези су оружја која су прављена за масовна убијања. За разлику од обичног наоружања које је могло да испаљује по један метак у тренутку и чији је домет био око 1500 метара, митраљези су могли да испаљују 500 метака у минуту. Француски митраљез, је имао домет од око 2200 м. Пре рата већина стратега је занемарила моћ коју ово оружје може имати за време битки. Више се рачунало на људску снагу. Очекивао се рат прса у прса, а резултат је био потпуно другачији. Митраљези су уништили сваку могућност појединачног херојизма у биткама. Британци су на почетку рата имали план да сваки батаљон добије по два митраљеза. Како је рат одмицао та бројка се попела на 32 митраљеза по батаљону. Убитачност митраљеза се видела у бици за Луз. Када су се Британци примакли на око 500 метара од немачких ровова, Немци су отворили ватру из митраљеза на њих. На хиљаде људи је погинуло тада. Захваљујући овом оружју, Немци су смањили наде савезника да ће рат брзо бити завршен. Људи су олако губили животе и постајали митраљеска храна на фронтовима.

Отровни Гасови

Бојни отров: Пликавац

Употреба отровних гасова је била забрањена. Ипак Немци у немогућности да артиљеријом и нападима у таласима војника са митраљезима пробију Западни фронт, 22. Априла 1915. године убацују у рат ново оружје. Тог дана је немачки авион полетео и избацио мали канистер жућкасто зелене течности. Течност се претворила у облак који се споро кретао ка Француским трупама близу Белгијског града Ипра. Када је облак стигао до њих, војници су закључили да се ради о облаку отровног гаса. Последице су биле страшне. Војници су умирали у најтежим мукама. Многи су умрли, а некима су остале трајне последице од тровања гасом. Убрзо су обе стране развиле посебне маске, али и посебне гасове за уништавање живе силе непријатеља. Иприт, је један од гасова који се користио у рату. Назив је добио по граду Ипру где је и први пут искоришћен, поред њега коришћен је и фосген. Фосген је уништавао плућа и очи војника. По неколико дана гасови би остајали на фронтовима… Око 800 000 војника је погинуло услед дејства отровних гасова на фронтовима. Велики број преживелих од отровних гасова је имао трајне последице. Отровни гасови су били симболи смрти, храбрих војника.

Бацачи пламена

Бацач пламена

Када су војници почели да успешно прелазе земљу на фронтовима и улазе у непријатељске ровове, схватили су да им треба ново оружје. Развијени су бацачи пламена кратког домета који су избацивали у налетима запаљиву смесу гаса и уља. Били су преносиви, и војници су количине ових смеса носили на леђима. Бацачи пламена су могли да спале све живо у рововима. Након што су Немци увели ово оружје у рату, скоро свака земља је направила своју верзију бацача пламена. Француски бацач пламена, Шилт избацивао је од 8 до 10 бљескова пламена у кругу од 30 метара, или један јак пламен на 100 метара.
Немци су користили 69 бацача пламена у бици за Верден. Укупно за време рата је било 653 напада бацачима пламена. Српска и Француска војска су при пробоју Солунског фронта, у бици на Добром пољу, искористиле су бацаче пламена да би поразиле бугарску војску. Права снага овог оружја је развијена за време Другог светског рата.

Тенкови

Тенк: Марк 4

Још 1907. Године неколико инжињера је развило први прототип тенка. Али тек 1915. године Британци крећу са масовном производњом првог тенка. Марк 1, познатији међу војницима као „Велики Вили“, улази на бојно поље 15. Септембра 1916. Године. Око 6 метара дуг и 28 тона тежак, тенк је захтевао посаду од 8 чланова да маневришу њиме. Од 32 тенка који су кренули у борбу, 9 њих је тада стигло до циља и успело да зароби 300 немачких војника и заузме село Флерс у Фландрији. Ипак први тенкови се нису показали као офанзивно оружје, како је то Ернст Д. Свинтон, њихов творац замислио. Тек прототип тенка Марк 4 се показао достојним за офанзивне нападе. Дана 20. новембра 1917. године 400 тенкова Марк 4 типа су брзо напредовали кроз земљу ка Камбреу. Како је Хинденбург касније признао, битка код Камбреа је показала Немцима моћ тенка. Пробијали су се кроз барикаде и неоштећени шокирали Немце. Тек 1918. Године, Немци почињу да користе тенкове. Касно, али већ тада тенкови су обећавали да ће постати неизоставни део модерног ратовања.

Авиони и ратовање у ваздуху

Годинама рата, армије су остале укопане у положајима на фронотовима који су се пружали на стотине километара. Моћна оружја као што су митраљези и отровни гасови, онемогућила су појаву појединачних хероја. Али у ваздуху, пилоти ново конструисаних бомбаредера и ловаца постали су главни хероји рата. Када је рат започео авијација није била напредна. Најчешће су се користили балони за осматрање непријатељских положаја и бацање порука. Немци су дан након њихових првих напада на Лијеж почели да бацају бомбе из цепелина. Ово је означено као почетак ратовања из ваздуха. На почетку рата Французи су имали 120 авиона, Британци 113, а Немци више од 200 авиона, али нису сви авиони били ратног типа. Пилоти су убрзо схватили да авионе могу да користе у ратовању. Неки авиони су имали посаду од два члана за обарање непријатељских авиона. Убрзо су из авиона бацане бомбе. Париз је постао једна од првих мета бомбардовања из ваздуха. Француски пилот Јозеф Франц и његов нишанџија Луис Квенолт, извршили су први напад на немачки авион, и том приликом су оборили авион и убили пилота и његовог сапутника. Један од првих хероја у ваздуху је постао Адолф Пежод, обарајући 6 немачких авиона 1916. Године. Француски пилот Роланд Гарос, измислио је нови начин пуцања из митраљеза између пропелера. Након што је авион опремљен са оваквим једним начином пуцања, Гарос је заробљен од стране Немаца.
Нације су славиле пилоте који су оборили најмање 5 непријатељских авиона. Француски пилот Рене Фонк, оборио је 75 авиона за време рата, његов друг Жорж – Мари Гајнемер је оборио 53 авиона. Али немачки пилот Манфред вон Рихтхофен, познатији као Црвени Барон, је оборио највише авиона за време рата, чак них 80.

Подморнице

На почетку Првог светског рата, ударну снагу на морима су представљали огромни бродови. Британци су убрзо успели да блокирају све немачке луке, како Немци не би добијали своје залихе намирница. Да би се извукли из ове ситуације, Немци су схватили предност подморница и почели су да их масовније користе и праве како би пробијали Британске блокаде. Прве подморнице, убацују 1915. године у рат. Биле су 5 – 6 метара дугачке и носиле су четири торпеда. Подморнице су постале одлично офанзивно оруђе у рату. Само у 1915. години, Немци су уништили 396 бродова, скоро двоструко више него што су то учинили други бродовили или подводне мине. При једном оваквом нападу, Немци су уништили амерички брод Лузитанија, и том приликом је погинуло око 1000 путника, укључујући и 128 Американаца. Ово је био повод да САД уђу у рат. Након овога, годину и по дана, Немци су престали са коришћењем подморница, али су 1917. године схватили да ће без употребе овог оружја убрзо изгубити рат. У фебруару 1917. године, Немци поново започињу забрањено ратовање подморницама. Само у 1917. години, Савезници су имали 2439 бродова насуканих од стране подморница. Савезнички бродови су били очајни у покушају да зауставе нападе подморница. Коначно, савезници су почели са слањем великих конвоја бродова заједно. Тешки бродови заштићени трговачким бродовима око њих су могли да нападну било коју подморницу која би покушала да их нападне. Од 88 000 бродова који су тада пролазили океанима, само 436 их је уништено. Конвоји бродова су успели у заустављању напада подморница на њих и помогли су савезницима да добију рат.

Приредила: Ивана Русић VIII 2

Advertisements