Ознаке

Град Петрус је тврђава у Србији, Петрус се налази 11 километара североисточно од Параћина, код села Забрега. Налази се на узвишењу и окружује га река Црница. Његови владари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара, жупан Вукослав и његов син Цреп. У доба Римљана је на месту Петруса постојало утврђење, зато што су у њему нађени бакарни новчићи, а они су данас постали део збирке Завичајног музеја у Параћину. У VI веку ту је постојало византијско утврђење, што је подигнуто у склопу са Јустинијановим (527~565) радовима, на утврђењу византијске власти. У околини тврђаве Петрус у X веку су населили монаси испосници. Нова тврђава је саграђена од доба Стефана Немање, та област представља српске државе Немањића и једину област на десној обали Велике Мораве. Жупану Вукославу је средином  XIV века Цар Душан доделио област око Петруса, та област се од тада назива Пустош Петрус. Управа над тврђавом прелази на његовог сина војводу Црепа 1371. године када је он умро, а Вукославов други син замонашио се под именом Дионисије. Почетком девете деценије XIV века, војвода Цреп са својим суседом Витомиром, разбија Османлије на реци Дубравици код Параћина. Последњи податак о тврђави Петрус везан је за 1413. годину када га је заједно са већим бројем других тврђава заузео Муса Бајазитов син.

Изглед тврђаве

Тврђава Петрус има основу неправилног издуженог шестоугла. На западној страни, са које је најлакши улаз у град, налази се Мали Град са Донжон кулом, смештен на највећој тачки утврђења  (око 320 метара).

Легенде везане за Петрус

У народима је сачувано више предања везана за Петрус. Једна од њих је да је Петрус, као погранично утврђење, државе кнеза Лазара упозоравао сигналима кнеза у Крушевцу о упадима отоманских пљачкашких чета. Уколико би нека од њих била уочена у Петрусу је паљена велика ватра, која се видела у селу Лешју, код манастира Пресвете Богородице, у којем је монах био брат војводе Црепа Дионисије (Држман). Тамо је одмах паљена друга велика ватра која се видела у утврђеном Сталаћу. Сталаћка посада би тада палила велику ватру на врху куле Тодора од Сталаћа, која се видела у Крушевцу, што је био знак за опасност.

Друго предање наводи да је Петрусом владао Павле Орловић и да је из њега кренуо са својим одредима у Косовски бој 1389. године. Још једна легенда везана је за ово доба и наводи лукавство заповедника тврђаве Петрус, који је после Косовског боја, спасао град од Османлија. Он је у окупио своје коњанике и заповедао да се њиховим коњима окрену потковиценакон чега је са свим становницима изашао из града. Када су Османлије пристигле до Петруса, уочиле су велики број трагова који су водили ка тврђави, тако да су закључиле да је тврђави дошло у помоћ велико појачање, због чега су одустали од напада и повукли се.

Приредила: Ања Веселиновић VI-3

Прочитај радове на исту тему:

Успон градова у средњем веку

Смедерево

Сијена

Развој средњовековних градова

Ново Брдо

Погледај филм: Средњовековни Београд – 3Д анимација

Advertisements