Ознаке

Народна библиотека Србије обележава 180 година свог постојања. Основана је још у 19. веку, 28. Фебруара 1832. године вољом кнеза Милоша Обреновића и залагањем уског круга његових сарадника и учених људи, као прва установа културе у још увек не сасвим ослобођеној Србији. Основана је у време када су са радом започеле прва књижара Глигорија Возаревића и прва државна штампарија, у данашњој улици Краља Петра, у близини Саборне цркве. У књижари Возаревића Библиотека је била смештена само годину дана, од 1832. До 1833. Године, да би потом била смештена у згради Државне штампарије која се налазила преко пута.

Народна библиотека Србије је матична библиотека и центар библиотечко – информационог система Републике Србије. Један од њених основних задатака је прикупљање и чување штампане грађе са територије Републике Србије, као и прикупљање дела објављених у иностранству која припадају или се баве нашом културом. Фонд Народне библиотеке Србије представља у целини културно добро које се трајно чува и садржи око пет милиона примерака разног библиотечког материјала, са просечним годишњим приливом од око 20. 000 наслова.
Успешном синтезом писане и дигиталне културе, Народна библиотека Србије поставила је темеље будућег успешног рада, са истим циљем као приликом оснивања – да чува и развија знање, културу и науку као предуслове укупног друштвеног развоја.

Више пута је у прегледима историје Народне библиотеке Србије поменуто да је пут Библиотеке од њеног оснивања до данас одражавао и пратио историју саме државе. Настала у време обнове нововековне српске државности у првој половини 19. века, била је деценијама у неприкладном смештају, без довољно новчаних средстава, угрожавана сиромаштвом, грубо уништавана у светским ратовима, да би се потом убрзано развијала у историјски повољнијим околностима као што је време обнове после Другог светског рата. Као и приликом оснивања Библиотеке, било је то време формирања нове државе и потребе за брзом модернизацијом друштва. Вредни поклони бројних појединаца и институција сведоче о подршци коју је Народна библиотека Србије тада уживала. Поменути период непрекинутог развоја након 1945. Био је уједно најдужи период просперитета, крунисан изградњом наменске и функционалне зграде Библиотеке 1972.

Погледај програм обележавања свечаности Народне библиотеке Србије

Извор: Народна библиотека Србије

Advertisements