Ознаке

Цивилизација – Култура и уметност

У овом периоду постојале су три главне цивилизације: византијска, западноевропска и арабљанска. Одлике средњовековне цивилизације јесте да опонаша али и да позалмљује од старијих култура и народа.

Уметност у средњем веку грубо можемо да поделимо на:

Арапску уметност чије су основне карактеристике примена калиграфске орнаментике и примена облика џамије у архитектури и првобитно су били везани за исламско веровање,те су се развили у рано доба ислама. У арапским земљама негује се наука и књижевност.

Византијску уметност чија је основна црта религиозни поглед на свет, карактеришу блиставе боје и снага линија, без индивидуалности и перспективе. Основне форме су фреске и мозаици који су прекривали зидове подове сводове и куполе. Негује се уметност писане речи.

Романику у којој долази до мешања античке и барбарске уметности из доба сеобе народа. У архитектури је карактеристичан полукружни лук.

Готику коју карактерише скелетна готичка конструкција са изломљеним луком. Ова конструкција је уништила зидне слике али су ову функцију прихватили отвори и прозори. Овде се појављује једна нова техника сликања на стаклу витраж.

Рано хришанску која је допринела образовању идеологије, па и естетике слободнијег начина  мишљења. Основне идеје које је донело биле су нове и опасне тадашњем друштву па су хришћани били прогањани и скривали су се у катакомбама.

Уметност је била изразито хришћанска, намењена да служи цркви, да тумачи и изражава њене догме, па су је у већој или мањој мери ограничавала правила цркве. То је била фигуративна уметност и у знатној мери је преузимала мотиве и замисли који су у раније доба преовладавали у класичном свету. То је била префињена и сложена  уметност која сама има свој дубок смисаo. Најбоља и најпрефињеније израђена дела била су у Цариграду. Било је и других великих центара. У Риму, Милану, Равени и другде на Западу остварена су у раним годинама хришћанства, дела највећег значаја која ни у ком случају нису била провинцијска. Значајни су били и многи мањи центри на Истоку. Слике и радови у слоновачи.

Култура

Позориште

Представе  су прво извођене  током верских свечаности, а касније су их приређивали богати или имућни. Женама је било дозвољено да седе поред позорнице, да случајно неби побегле са неким од извођача. Карте су биле бесплатне. Радња се углавном заснивала на ликовима као што су киднаповане наследнице, будаласти старци и лукави робови и по обичају је имала срећан крај.

Наука

Медицина

Средњи век је за бројне научне дисциплине најмрачније време њеног постојања. Бројни покушаји и открића били су одбацивани. Бављење науком сматрало се  јересом и било је једно од нај опаснијих занимања, а нова открића научници су плаћали својом главом. Теолози сматрају да болести и повреде настају као резултат дејства надприродних сила. Лекари су смели да примењују једино облике лечења које је одобрила црква и који су били засновани на класичним техникама примењиваним од стране Галена. И ако је мало чињено за лечење болесника они су обично добро храњени од стране монаха задужених за њихову негу. Функцијама телесних органа и природом физиолошких процеса се  истовремено баве филозофи и лекари. Ратови су били чести, пљаћкајући, уништавајући. Глад је била редовни пратилац ратова, јер оно што није уништила природа, уништавали су људи. У току великих епидемија куге у средњем веку многи су мислили да је крај света јер је смрт изазивана кугом била честа и неизбежна појава.

Арапска  медицина

У најранијој фази арапска медицина пролази кроз демонистичку фазу која траје до појаве Мухамеда. У  VIII веку Арапи почињу стварање сопствених дела. У време највећег сјаја арапске медицине, истакли су се Персијанци:

  • Разес, највећи клиничар средњег века који је радио као управник болнице. Издао је медицинску енциклопедију од 226  делова грчких и арапских аутора. То је дело од 10 књига о козметици, токсикологији, хируфргији. Разесово најпознатије дело је о богињама и оспицама јер је он први успео да их разликује. Разес се противио сваком празноверју и шарлатанству.
  • Авицена који је скупио сва грчко-римска и арапска  медицинска знања створена до тада и осмислио кодекс Канон у коме се наводи око 760 лекова. Способност за лечења  је показао још као шеснаестогодишњак када је лечио султана. Живео је неуредно, а умро је од лека за грчеве у стомаку, кога је сам погрешно направио.
  • Абул Касим који је радио у Андалузији, био је најпознатији арапски хирург који је своја искуства описао у приручнику за целокупну медицину.

Градска купатила

Било је тешко довести воду  до купатила, зато градска купатила сврставамо у науку. Воду у купатилима су грејали робови. Ватра коју су одржавали грејала је ваздух који је кружиоиспод пода и кроз шупље плочице у зидовима. Подови и зидови  су били толико врели  да су људи морали да носе дрвене папуче. Ватра је грејала и воду у резервоарима и базенима. Купатила се нису користила само за купање. Нпр. мушкарци су долазили да вежбају да се виде са друговима да играју друштвене игре… Жене су ишле у посебна купатила,обично ујутро да би се опустиле. У купатилима су биле и свлачионице у којима су  људи остављали своје ствари. Циљ долажења у купатило је био да се поре у кожи очисте путем знојења. Након топлих, следила су купатила са хладном водом, која би затворила поре. Пошто је сапун био редак користило се уље.

Прибор за купатило

-Џепни прибор од бронзе, који се користио за личну хигијену, а на њему је била пинцета, турпија за нокте и штапић за уши

-Посуде за поливање

-Посуда за уље

-Струшка, која се користила да се заструже прљавштина

Приредила: Ирина Аћимовић VI3

 

Погледај чланке на исту тему:

Српска уметност средњег века

Средњовековна уметност

Advertisements