Ознаке

, ,

„Лени“ Рифенштал (1902 – 2003) је била немачка глумица, плесачица и режисерка. Памтимо је као једну од највећих филмских редитељки и уметница свих времена. Њени најпознатији филмови везани су за пропагандне потребе нацистичке Њемачке. За разлику од других уметника, као например Марлен Дитрих, која је одлучила да напусти Немачку и каријеру настави у Холивуду, Лени се ставила у службу нацистичког режима. Била је Хитлерова миљеница. Њено најпознатије дело је документарни филм Тријумф воље (Triumph des Willens), пропагандни филм митинга нацистичке партије у Нирнбергу 1934. године. Тријумф воље није само обичан документарац који приказује митинг нациста, већ један од најбољих документарних филмова икада снимљених. Филм представља епско ремек дело, грандиозне сценографије и брилиантне филмске технике. Унела је многе визуелне иновације и врхунску естетику, тако је том пропагандном филму дала снажан ауторски печат. Нацисти су га користили као моћно пропагандно оружје, а сам Хитлер је изјавио да велича „лепоту и моћ Трећег Рајха“.

 

Инсерт из Олимпије

Након успеха и славе коју јој је донео овај филм снимила је и Олимпију (Olympia), посвећену Олимпијским играма у Берлину 1936. године. Унела је револуционарне технике у снимању филма, постављања филмске камере на шине и приказивања спортиста у покрету. Нага тела која је овековечила камером имала су за циљ да прикажу супериорност „аријевске расе“ у односу на остала нижа бића. Олимпија је доживела премијеру 1938. за Хитлеров рођендан.

После рата је ухапшена, провела је извесно време у затвору, а 1952. суд за ратне злочине ослободио ју је оптужбе да је била сарадник нацистичког режима, али је проглашена за симпатизера нациста. Била је одбачена и презрена од филмске индустрије, није добила прилику да снима дугометражне филмове. До краја живота остала је посвећена филмској индустрији, бавила се фотографијом, претежно у Африци и снимала подводне пејсаже. Умрла је у 102. години у сну.

Током снимања са Хајнрихом Химлером

Судбина Лени Рифенштал, уметнице која је свој таленат и каријеру ставила у службу злочиначког режима, изазива и данас бројне контроверзе. „Не знам због чега бих требало да се извињавам“, одговорила је на позиве да треба да се извини жртвама нациста. „У то време нисам знала какве су се грозне ствари дешавале. Нисам била члан партије, нисам била ни у једној организацији, нисам радила у влади и само сам правила филмове који су добијали награде. Нисам правила политичке већ уметничке филмове. За злочине нациста и геноцид сазнала сам тек после рата. Увек сам се трудила да више видим добро и лепо, него ружно и болесно. Не могу да се извињавам за Тријумф воље који је добио највеће награде као и сви моји филмови.“ За потребе снимања филма Низија, али и других њених остварења, коришћени су логораши као статисти у масовним сценама. Најпознатији је пример ромских девојчица доведених из концентрационих логора, за потребе снимања Низије (Tiefland). По завршетку снимања девојчице су враћене у логоре где им се губи сваки траг, а Лени не зна ништа о томе…

Повезани чланци: Уметност пропаганде

Advertisements