Ознаке

, ,

Након капитулације Немачке и Италије, Јапан је остао једина држава осовине која се је наставила да се бори у Другом светском рату и да планира ширење империјалних освајања.

У јуну 1945. амерички Прелазни Комитет је предложио употребу атомског оружја против јапанске војне индустрије. Уз то, при освајању јапанског острва Окинаве је погинуло око 12.500 војника, а на подручју Тихог океана више од 70.000, што је узнемиравало америчку јавност која није знала колико дуго ће још рат трајати и колики би били губици уколико.

16. јула 1945. по први пут је успешно испробана атомска бомба у пустињи Њу Мексико. САД су предложиле јапанској влади капитулацију, на шта она није пристала, па је председник Труман наредио употребу атомске бомбе.

Хирошима је био један од малобројних градова који су остали поштеђени бомбардовања конвенционалним оружјем. Али, били су предложени и други циљеви; Кјото, Јокохама,… Хирошима, је била главни штаб генерала Хата Шунрокуа који је био задужен за одбрану јужног дела државе. 31. јула САД су припремиле атомску бомбу названу Мали дечак. Са острва Тиниану 6. августа 1945. у пратњи још два бомбардера Б-29 полетео је бомбардер назван Енола Геј. Одредиште ових авиона била је Хирошима удаљена шест сати лета.

При висини од 9.450 метара Енола Геј је избацила атомску бомбу која је детонирала на висини од 580 метара. У једном тренутку је погинуло 140.000 људи (од радијације још више).

Влада и војни званичници Јапана нису испрва знали шта се догодило. Касније су, након упозорења САД, покренули дебату и били спремни на капитулацију, али под одређеним условима. На то су САД,  9. августа избациле другу атомску бомбу, овог пута на град Нагасаки. Првобитни циљ је требало да буде град Кокура, али је одлучено да због лошег времена нова мета буде Нагасаки. У 11 часова бачена је бомба а главни циљ је био Мицубиши концерн. Бомба је детонирала на висини од 470 метара и убила 22.000 људи, а још 39.000 је погинуло од последица радијације.

Мали дечко, уранијумска бомба бачена на Хирошиму.

 

Дебели човек, плутонијумска бомба бачена на Нагасаки.

Како би спречио и потенцијалну трећу експлозију, Јапан се одлучио за капитулацију чиме је и завршен Други светски рат.

Процењује се да је од експлозије и ударног таласа погинуло најмање 78.000 људи. Према проценама Јапана 250.000 становника Хирошиме умрло је одмах након експлозије или и  у року од пет година од болести узрокованих радијацијом. Многи од преживелих су касније умирали или још умиру од последица бомбардовања, као што су рак и леукемија, тако да нико са сигурношћу не зна колико је жртава однело бацање атомске бомбе.

Дебата о исправности бомбардовања

ЗА

Поборници одлуке о коришћењу атомске бомбе тврде да би дошло до огромних жртава са обе стране да је уместо напада атомским оружјем извршена инвазија на Јапан.

Они који оправдавају атомске нападе такође подсећају на наредбу издату од јапанског министарства одбране 1944. године, у којој се прети стрељањем преко 100.000 заробљених савезничких војника у случају америчке инвазије јапанских острва.

Неки историчари тврде да су САД хтеле брз завршетак рата да би на тај начин избегле совјетски продор на исток.

Посада авиона Енола Геј 1945.

ПРОТИВ

Неки критичари такође тврде да није било ни војно-стратешких разлога за употребу атомских бомби. Велика бомбардовања и разарања јапанских градова су већ била уништила њихову војну индустрију и прехрамбену производњу до те мере да су били у критичном стању.

Критичари атомског бомбардовања тврде да је Јапан покушавао да почне преговоре о капитулацији, али да су их Американци игнорисали. Уместо тога, употребили су атомско наоружање највише да би застрашили будуће непријатеље, Совјетски Савез. Такође се процењује да САД нису хтеле да велики новац уложен у Пројекат Менхетн оду у неповрат без употребе новог оружја.

Један од критичара употребе атомског наоружања био је и Алберт Ајнштајн. Амерички војни генерали Даглас Мекартур и Двајт Ајзенхауер су такође били критичари употребе атомског оружја.

Алберт Ајнштајн и Роберт Јулијус Опенхајмер за време пројекта Менхетн.

Извор: Википедија, слободна енциклопедија

Приредила: Ивана Русић VIII-2

Advertisements