Ознаке

,

Легендарне фотографије XX века које говоре више од речи. Слободно их можемо назвати и иконама XX века. На њима су забележени догађаји који су мењали историју, померали границе и утицали на свест људи. Свака од фотографија је прича за себе…

 

Хинденбургова катастрофа

Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина Хинденбург. Хиљаде гледалаца на пристаништу код Лејкхурста у Њу Џерзију, је присуствовало 6. маја 1937. пристајању највеће ваздушне лађе Хинденбург дуге 245 метара, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу. Верује се да је дошло до експлозије водоника, гаса којим је овај цепелин био пуњен. Том приликом је страдало 36 од 97 путника и чланова посаде. Током радио преноса пристајања немачког ваздухопловног чуда, медијски спектакл се претворио у велику катастрофу. Тај догађај је запечатио судбину индустријске производње цепелина, који су се до тада користили за прекоокеанске летове.

Мајка мигранткиња

На фотографији се налази Флоренс Овенс Томпсон удовица из Оклахоме. Њене грубе црте лица и забринути поглед говоре више од хиљаду речи којима се може описати беда и сиромаштво за време економске кризе тридесетих година прошлог века у САД. Упркос томе она успева задржати своје достојанство и своју присебност. Радила је са седморо мусаве деце на пољима грашка, а на фотографији њена деца скривају лице од фотоапарата. Та ће фотографија постати симбол патњи које је двадесетих и тридесетих година прошлог века Американцима донела велика економска криза. Фотографију је снимила фоторепоретер Доретеа Ланж, својим фотографијама је желела привући пажњу јавности како би придобила помоћ за оне којима је била најпотребнија.

Линчовање црних младића

Фотографија приказује линчовање двојице младих црнаца 7. августа 1930. у Мериону градићу у Индијани. Томас Шип и Адам Смит, оптужени су за силовање белкиње и убиство њеног дечка. Младићи су одвучени из затвора пред суђење, претучени, а затим обешени. Касније је утврђено да се оптужница заснивала на лажи. Јавни је чин смакнућа гледало је 10000 белаца скандирајући и показујући своју надмоћ над, тада потлаченом, црном расом. Творац слике Лоренс Битлер је штампао фотографију на разгледницама и продавао на хиљаде примерака. Измучена тела несрећних младића и гротескна лица срећне гомиле изазвале су револт америчке јавности према супремацији белаца у односу на потлачену црну расу.

Подизање заставе на Иво Џими

Подизање заставе на Иво Џими је легендарна фотографија снимљена 23. фебруара 1945, од Џоа Розентала. На фотографији су приказани амерички маринци приликом подизања заставе Сједињених Држава на врху планине Сурибачи током битке на Иво Џими у Другом светском рату. Фотографија је била изузетно популарна, штампана у хиљадама публикација, награђена је Пулицеровом наградом исте године када је и објављена. Представља једну од најпрепознатљивијих икона Другог светског рата. Тројица преживелих маринаца са слике постали су изузетно популарни у САД. Клинт Иствуд је снимио филм посвећен настанку ове фотографије, Заставе наших очева.

Подизање заставе над Рајхстагом

Подизање заставе над Рајхстагом је још једна историјска фотографија из Другог светског рата снимљена током битке за Берлин, 2. маја 1945, од Јевгенија Калдеја. На фотографији су приказани војници црвене армије како постављају совјетску заставу на врху немачког парламента.Фотографија је одмах након снимања постала веома популарна, представља симболичан тренутак победе Совјетског савеза над фашистичком Немачком. Идентитет личности са фотографије је често оспораван, а аутор фотографије је идентификован тек након распада Совјетског савеза. Контроверзе везане за слику односе се на сат војника који је ретуширан, јер се претпостављало да је украден током битке. Исто тако дим у позадини је касније додат на фотографију како би се појачала драматичност тренутка постављања заставе у јеку битке.

Печурка атомске бомбе

Фотографија приказује печурку атомске бомбе бачене на јапански град Нагасаки 9. августа 1945. Фотографију је снимила америчка војска. Бомбу су бацили амерички бомбардери, по одлуци америчког председника Харија Трумана. Бачене атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки убрзале су крај Другог светског рата и довеле до капитулације Јапана. Према проценама Јапана од ударног таласа атомске бомбе и касније од последица радијације умрло је више од 300000 људи. Јапан је био на прагу капитулације у Другом светском рату, амерички војни врх је одлучио да демонстрира ново оружје како би убрзао крај рата и спречио нове жртве. По другој теорији атомска бомба је употребљена како би заплашила Совјетски Савез, новог непријатеља у ери Хладног рата.

Guerrillero heroico „јуначки герилац“

Култна фотографија приказује марксистичког револуционара Че Гевару, а снимио ју је Алберто Корда. Снимљена је 5. марта 1960. године, у Хавани, на комеморацији жртвама убијеним у терористичком нападу контрареволуционара. Корда је изјавио да га је у тренутку кад је снимао слику привукао Чеов израз лица, који је исказивао „апсолутну непомирљивост“, као и љутњу и бол. Много година касније, Корда ће рећи да је фотографија показала Чеов чврст и стоички карактер. По многима Геварина фотографија је најпознатија икона XX века. Ниједна слика није штампана и сликана на постерима, мајицама и сувенирима као ова слика кубанског револуционара. Она је постала симбол побуне младе генерације крајем 60 – тих година. Опстала је до данашњих дана као култни симбол побуне, револуција и промена у свим деловима света.

Бег са Истока на Запад

Источнонемачки граничар Конрад Шуман прескаче преко бодљикаве жице из Источног у Западни Берлин. Фотографија је снимљена 15. августа 1961. Конрад Шуман, припадник специјалних полицијских снага, нашао се као стражар на Берлинском зиду, који је био у фази изградње. Зид је тада представљао тек ниску ограду од бодљикаве жице. Док су му људи са западне стране довикивали  „Прескочи!“, Шуман је скочио, а фотограф Петер Либлинг ухватио је својим фотоапаратом слику његовог бега, која је постала икона хладног рата. Шумана су чекала са друге стране ограде кола западно немачке полиције која су га одмах одвезла са места бега. Након пада берлинског зида 1989. изјавио је да се коначно осећа слободан.

Рат има своје лице

Једна од најшокантнијих фотографија модерне историје снимљена је 1972. током вијетнамског рата. Гола девојчица у средини је Ким Пук, жртва Јужно вијетнамског напалм напада. Она бежи од бомбардовања док жива гори. Године 1972. Јужно вијетнамски авиони, у договору с америчким војним снагама, бацили су напалм бомбе на село Транг Банг, у време док је било окупирано од стране Северно Вијетнамске војске. Фотографија је освојила Пулицерову награду, упркос негодовању јавности и председника Никсона који су изразили сумњу у њену аутентичност. Чврст у намери да ће доказати свету истину, фотограф Ник Ут је јавности показао појединости о фотографији и посетио у болници у Сајгону деветогодишњу Ким Пук која се тамо лечила више од 14 месеци. Девојчица је преживела и постала оснивач организације која пружа медицинску и психолошку помоћ деци жртвама рата.

Човек тенк

Непознати демонстрант којег су током студентских протеста 1989. године у Народној Републици Кини снимили и фотографисли страни медији како стоји испред колоне од седамнаест тенкова на тргу Тјенанмен у Пекингу. Фотографија усамљеног демонстранта је обишла свет, а направио ју је фотограф Џеф Виденер. Фотографија је обишла свет у рекордном року и појавила се на насловним странама свих светских новина. Човек је стајао сам на средини улице док су се тенкови приближавали. На фотографији се види да стоји на сред улице и држи кесе у обема рукама. Кад је први тенк стигао до овог непознатог човека, на снимцима се видело да им је махао. Први тенк је покушао да га заобиђе, али се човек упорно померао и стајао испред тенка. Након око пола сата ове пасивне блокаде, човек се попео на први тенк и причао са возачем. До дан данас се не зна ништа о судбини овог младића, претпоставља се да је убијен након демонстрација. На западу, фотографија непознатог демонстранта је постала симбол кинеског демократског покрета – млади Кинез ризикује свој живот како би се супротставио ауторитарном режиму. Кинеска влада је користила исту фотографију да покаже како се војска брине о грађанима и да, упркос наредби тенк није прегазио човека.

 

НАСТАВИЋЕ СЕ …

 

Погледај галерију – Фотографије говоре више од речи

Посети повезане чланке:

Фотографије говоре више од речи 2. део

Фотографије говоре више од речи 3. део

Фотографије говоре више од речи 4. део

Фотографије говоре више од речи 5. део

Жорж Скригин – ратне фотографије

Трагом фотографије човека у маси који је одбио нацистички поздрав

Трагом фотографије партизанке са Козаре

Advertisements