Ознаке

Завршни испит за ученике основних школа

Завршне и матурске испите полагаће сви ученици који са успехом заврше осми разред основне, односно трећи или четврти разред средње школе. Овим испитима се проверавају и вреднују знања, вештине и компетенције које су ученици стекли током школовања и утврђује да ли су спремни за следећи ниво образовања или запошљавање у струци за коју су се школовали. Завршни испити ће бити стандардизовани и спроведени под једнаким условима за све ученике и омогућиће упис у средње школе и на факултете без полагања пријемних испита.

Увођење завршних испита обезбедиће упоредивост школских постигнућа. Резултати завршних испита користиће се за побољшање квалитета наставе на нивоу појединачних школа, општина, градова и земље у целини. Коначни модел завршног испита примењиваће се од школске 2013/14. године. Њега ће први полагати садашњи ученици шестог разреда (у школској 2011/2012. години). Завршни испит ће имати следећу структуру и садржај:

• Испит ће се састојати из три теста – из српског, односно матерњег језика, математике и комбинованог теста из науке који ће укључиватиисторију, географију, билогију, физику и хемију. Заступљеност појединачних предмета у комбинованом тесту (број или проценат задатака) биће структуирана према проценту заступљености у наставном плану од петог до осмог разреда.

• Тестови за завршни испит састојаће се само од непознатих задатака.

• Списак образовних стандарда односно знања и компетенција који ће се испитивати потпуно непознатим задацима биће објављен до почетка школске 2012/2013. године, дакле када ова генерација започне седми разред.

Анализа питања комбинованог теста из историје

Осврнуо бих се на питања из теста везана за историју и дао кратак приказ питања и анализу задатака, као и реакције ученика у току реализације и након разговора са њима. Ученици су позитивно реаговали на пробни комбиновани тест из историје и на основу логике и историјског начина размишљања већином успешно савладали питања и задатке из овог теста. Успешно су применили научено у конкретним задацима и ситуацијама, а исто тако разумели прочитане текстове и успешно их применили. Овакав начин тестирања сигурно је победа логике, критичког и историског начина размишљања над класичним бубањем, које нажалост доминира у нашем образовном систему. Али кренимо редом…

Прво питање

У првом задатку требало је анализирати слику и заокружити један од тачних одговора. На слици је приказан средњовековни грб и тражено је од ученика да препознају којој друштвеној групи припада. Већина ученика је успешно препознала маказе као симбол кројача, односно еснафског удружења. Успели су логично да закључе да су маказе симбол еснафског удружења за разлику од других понуђених друштвених група. Мањи број ученика се збунио, због квалитета слике, нејасним обрисима анђела око маказа и заокруживали су да је у питању монашки ред и поред тога што маказе доминирају централном сликом. За потребе тестирања, када су слике у питању , потребно је обезбедити јасну слику у великој реолуцији како не би ученике доводили у забуну.

Друго питање

У другом питању заступљено је градиво из петог разреда. Требало је повезати појмове који се односе на друштвене групе у античком Риму. На основу датих појмова као нпр. патрицији и плебејци, ученици су могли да се сете да је реч о Риму и лако реше задатак. Међутим, овај задатак није тешко решити логиком. Скоро сви су успели да повежу да су робови – неслободни људи, а легионари – војници. Остало им је само да повежу патриције – аристократе и плебејце – слободан народ, док су црквени поглавари вишак. Већина ученика је успешно решила овај задатак и добила цео поен (за 1 бод довољно је препознати три појма), као и они који су половично одговорили и повезали два појма, добили су 0,5 бода. Мања група ученика није се снашла у овом задатку и остала је без бодова.

Треће питање

Ово питање је било једно од најлакших на овом тесту и скоро сви ученици су га успешно решили, иако сам сматрао да се већина неће добро снаћи приликом решавања овог задатка. Требали су заокружити облик државног уређења из антике који је најзаступљенији у данашњем друштву. Лако су закључили да је у питању република јер је такав облик државног уређења заступљен у већини данашњих држава. Мислим да је јако битно да су успешно одговорили на ово питање јер на тај начин повезују прошлост са временом у коме живе, односно савремном историјом коју ће учити у осмом разреду. Том приликом примењују стечена знања из географије и грађанског васпитања у корелацији са историјом.

Четврто питање

У овом задатку ученици су требали на основу историјског извора препознати ком периоду прошлости припада. Скоро сви су тачно одговорили на ово питање да је у питању средњи век. Препознали су Хуне и Франке, повезали их са Сеобом народа, што заиста и није било тешко. Међутим, сумља ми се јавила након разговора са учеником који је заокружио да историјски извор припада старом веку нове ере. На основу аргумента да су Хуни нестали крајем старог века после смрти Атиле 454, а да су Франци племе које је учествовало у сеоби народа још од 375. Не могу да препознам историјски извор, мада претпостављам (исправите ме ако грешим) да је реч о походу Карла Великог на Аваре, тј. да писац средњовековног извора назива Аваре Хунима. Можда нисам у праву, али шта ако су ученици тачно одговорили на основу погрешне претпоставке? Онда испада да су они који су исправно размишљали о нестанку Хуна пре пропасти Западног римског царства ускраћени за један бод. Сва је прилика да није одабран добар историјски извор у овом питању, а да су ученици пуком срећом ипак исправно одговорили.

Пето питање

Задатак у петом питању је био да на основу два кратка историјска извора, ученици донесу јединствен суд, односно да заокруже тачно тврђење везано за Спарту и Атину. Они који су пажљиво прочитали текстове, могли су без проблема да одговоре на питање и заокруже да су Римом управљали конзули, а Атином већина. У овом задатку од ученика се тражило препознавање текста, пажљиво читање и разумевање прочитаног. Велика већина је успешно решила поменути задатак, док је извесан број ученика заокруживао одговор под г), иако Перикле каже „…управљање државом није у рукама малог броја него већине“. Стога су сви на основу пажљиво прочитаног текста могли заокружити тачан одговор.

Преузми:    Комбиновани тест               Кључ за тест 

Погледај још: Коментар теста физике за шестаке

Advertisements