Ознаке

,

Легендарне фотографије XX века које говоре више од речи. Слободно их можемо назвати и иконама XX века. На њима су забележени догађаји који су мењали историју, померали границе и утицали на свест људи. Свака од фотографија је прича за себе…

 

Егзекуција официра Вијетконга у Сајгону

Генерал Јужновијетнамске полиције Нгуен Нгок Лоан, хитцем у главу убија заробљеника, официра Вијетконга Нгуен Ван Лема. Фотографију је снимио фоторепортер Еди Адамс 1. фебруара 1968. а наредне године је награђен и Пулицеровом наградом, за најбољу антиратну фотографију. Фотографија је постала симбол окрутности човека који повлачи обарач, генерала Лоана, који из близине пуца у заробљеника коме су руке везане лисицама. Међутим, ова прича има и другу страну медаље… Човек који је убијен био је капетан „одреда смрти“, Северновијетнамске војске, који су претходног дана побили на десетине недужних цивила у околини Сајгона. Генерал Лоан је постао симбол ратног злочинца, слика свирепог убиства је изазвала огорчење америчке јавности над злочинима у Вијетнаму. Адамс је једном приликом изјавио за часопис Тајмс „Генерал је убио Вијетконга. Ја сам убио генерала својом камером. Фотографије су, ипак, најмоћније оружје на свету“.

Дан победе над Јапаном на Тајмс скверу

Амерички морнар страсно љуби младу медицинску сестру у Њујорку, на Тајмс скверу. Спонтани пољубац америчког морнара и медицинске сестре снимио је Алфред Ејсенштед 14. августа 1945. године, током прославе поводом проглашења победе над Јапаном. Фотограф je написао у својој књизи: „Видeо сам морнара низ улицу који је грабио све жене које су пролазиле и љубио их, без обзира биле оне старе или младе, дебеле или мршаве, ружне или лепотице…. Није правио разлику.“ Фотографија је објављена у магазину Лајф, међу многима са славља победе широм земље, а убрзо је постала најпознатија фотографија овог догађаја и културна икона која је заузела осебно место у америчкој поп култури. На фотографији се не виде јасно лица учесника догађаја, стога је тешко утврдити идентитет особа са слике, иако су се многи јављали тврдећи да су баш они ти који су својим пољубцем улепшали прославу Дана победе.

Излазак Земље

Слика је снимљена током мисије Апола 8 на Месец, 28. децембра 1968. године.  Астонаут Вилијам Андерс и Френк Борман снимали су Земљу из орбите. „О, мој боже. Погледај тамо. Ево је Земља како излази. Како је лепа…“, речи су једног астронаута који није могао сакрити одушевљење овим дивним призором. Ово је први снимак Земље сачињен са Месеца. Фотографија је имала огроман утицај, сматрају је најзначајнијим сликом природе икада направљеном. Фотографија Земље са Месеца, тако мале и незаштићене утицала је на настанак многих покрета за заштиту животне средине.

Седам година верности

Седам година верности је амерички филм из 1955. у режији Билија Вајлдера, са Мерилин Монро у главној улози. Ожењен мушкарац машта о љубавној афери са ТВ звездом из комшилука, после седам година брачне верности. Мучен кривицом пролази кроз низ комичних ситуација. Сцена у којој Мерилин Монро стоји изнад вентилацијског отвора и покушава обуздати хаљину која јој открива доњи веш, постала је икона XX века. Глумица је стајала изнад вентилационог отвора у метроу, у тренутку када је пролазио воз, а ваздух јој подиже сукњу откривајући доњи веш. Та сцена је, по многим теоријама, допринела развоју сексуалне револуције шездесетих година XX века.

Алберт Ајнштајн са исплаженим језиком

Алберт Ајнштајн, чувени физичар, је био инспирација многим уметницима и тема бројних радова из популарне културе. Ајнштајн је често коришћен и као модел за приказивање ликова лудог научника или расејаног професора у разним делима, пошто његов карактер и препознатљива фризура указују на ексцентричност, због чега је нашироко имитиран или карикиран. Ова фотографија је снимљена на његов 72. рођендан, 17. марта 1951. Фотограф Артур Сасе покушавао је Ајнштајна да натера да се насмеје пред камером, а славни физичар који је позирао бројним репортерима током дана, револтиран исплазио је језик. Фотографија је постала најпопуларнији снимак Алберта Ајнштајна, чак му се и свидела тако да је тражио да му се изради у више копија. Слика Алберта Ајнштајна са исплаженим језиком постала је једна од најзначајнијих икона поп културе.

Поздрав „Црних пантера“ на победничком постољу

Двојица америчких атлетичара, Томи Смит и Џон Карлос су својим гестом уздрмали САД и тадашњи свет. Спринтери на 200 метара, први и трећи у финалу, на церемонији доделе медаља на Олимпијским играма у Мексико Ситију, 16. октобра 1968. године су у маниру поздрава америчких Црних пантера (погнуте главе и подигнуте руке са црном рукавицом), изразили револт против расизма у Америци и скренули пажњу светске јавности на проблем црне популације у САД. Смита је поводом свог чувеног поздрава изјавио: „Ако победим, ја сам Американац, али не црни Американац. Али ако урадим нешто лоше, онда ће они рећи да сам Црнац. Ми смо црни и ми смо поносни што смо црнци.“ Посебну димензију целој причи даје и другопласирани у трци, Аустралијанац Питер Норман, који их је јавно подржао исказујући солидарност са правима црнаца. Гест америчких атлетичара постао је икона и гест који је почео да се понавља на многим другим местима. Атлетичари иако су кажњени избацивањем из америчког олимпијског тима су покренули лавину друштвених реформи које су промениле на боље живот њихових црних суграђана.

Abbey Road

Омот албума групе The Beatles, Abbey Road, сматра се најчувенијим омотом неког албума рок бенда у историји. Abbey Road је последњи студијски албум Битлса, а многи критичари га сматрају најбољим и најзрелијим остварењем ове рок групе. Битлси су фотографисани како прелазе улицу Abbey Road у Лондону, где се налази студио компаније ЕМИ за коју су снимали. Фотограф Јан Мекмилан је имао само десетак минута да сними ову фотографију док је полицајац зауставио саобраћај. Фотографија је снимљена 8. августа 1969. године и приказује чланове групе како прелазе преко пешачког прелаза предвођени Џоном Леноном, а иза њега су Ринго Стар, Пол Макартни и Џорџ Харисон. Првобитна идеја је била да се албум назове Еверест, по планини Монт Еверест и требало је да симболично представи врхунац каријере Битлса. Требало је да се направи фотомонтажа групе иза које би се налазила фотографија Монт Евереста.

Хитлер у Паризу

Чувена фотографија нацистичког вође снимљена је 23. јуна 1940. године приликом Хитлерове посете Паризу. Хитлер позира испред Ајфеловог торња, са његове десне стране налази се Алберт Шпер, „Архитекта Трећег рајха“, а са леве Арно Брекер, омиљени Хитлеров вајар. Непосредно пред окупацију, Французи су уништили каблове лифта Ајфеловог торња, како се Хитлер не би могао попети на њега. Немачки војници су за потребе фотографисања њиховог вође добили задатак да окаче огромну заставу „свастику“ на торањ, али је дувао јак ветар и одувао огромну заставу пред снимање. Тако је Хитлер остао на земљи, а Французи су у шали говорили да је Хитлер освојио Француску, али није Ајфела. У август 1944. године пред савезничко ослобођење Париза, Хитлер је наредио команданту града генералу Дитриху фон Холтицу да уништи торањ заједно са остатком града, али је он одбио да изврши наређење.

Гладни албино дечак

Да ли сте чули за Бијафру? Вероватно нико на свету није чуо док фотографија изгладнелог албино дечака није обишла свет. Бијафра је држава у западној Африци која је прогласила независност од Нигерије 1967. године, што је довело до грађанског рата. Нигерија је напала Бијафру и блокирала доток хране и медицинске помоћи. Завладала је најстрашнија глад коју човечанство икад памти, више од милион људи је умрло од глади. Фотографију изгладнелог албино дечака који држи у рукама празну конзерву усољене говедине, направио је 1969. британски фоторепортер Дон Мекалин. Снимио је ову фотографију у једном сиротишту где је затекао око 800 деце на самрти. Ова стравична слика обишла је свет и скренула пажњу јавности са ратних операција на судбину гладне деце у Африци.

Ручак на солитеру

Ручак на солитеру је чувена фотографија коју је снимио Чарлс Ебертс током изградње облакодера у Рокфелер центру у Њујорку. Фотографија приказује 11 мушкараца који ручају, седећи на греди са ногама које висе изнад улица Њујорка. Ебертс је фотографију начинио 29. септембра1932. године, а објављена је у недељном додатку Њујорк Хералд Трибјуна. Фотографија је постала изузетно популарна, а штампана је као постер у огромном тиражу.

 

НАСТАВИЋЕ СЕ …

 

Погледај галерију – Фотографије говоре више од речи

Посети повезане чланке:

Фотографије говоре више од речи 1. део

Фотографије говоре више од речи 3. део

Фотографије говоре више од речи 4. део

Фотографије говоре више од речи 5. део

Жорж Скригин – ратне фотографије

Трагом фотографије човека у маси који је одбио нацистички поздрав

Трагом фотографије партизанке са Козаре

Advertisements