Ознаке

, ,

Девети мај се слави као Дан победе над фашизмом. Након шестогодишњег оружаног сукоба који је отпочео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску, Други светски рат на европским просторима окончан је 9. маја 1945. године потписивањем безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха. Почев од тада, овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света.

Подизање заставе над Рајхстагом је историјска фотографија из Другог светског рата снимљена током битке за Берлин, 2. маја 1945. На фотографији су приказани војници црвене армије како постављају совјетску заставу на врху немачког парламента. Фотографија представља симболичан тренутак победе над фашистичком Немачком.

Други светски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине, на челу са Немачком и Савезничких снага, на челу са СССР, Великом Британијом и САД. Долазак нациста на власт у Немачкој 1933. године представљао је прекретницу у историји Европе у прошлом веку. Победивши на таласу примитивног и лажног патриотизма, агресивног национализма и расизма, отворено ширећи антисемитизам (мржњу према Јеврејима) и нетрпељивост према Словенима и Ромима, власт Адолфа Хитлера отпочела је успостављање режима заснованог на отвореном насиљу, нетолеранцији и искључивости.

По броју држава, као и људи који су у њему учествовали, али и броју људских жртава и степену материјалног разарања, Други светски рат представља највећи оружани сукоб у историји човечанства. Током ратних година, живот је изгубило око 50 милиона људи, међу којима 30 милиона цивила. Да би била побеђена нацистичка Немачка, Совјетски Савез је поднео највеће људске жртве изгубивши 28 милиона грађана и војника. Највеће људске губитке у односу на укупан број становника претрпела је Пољска, која је изгубила шест милиона становника, а више од  95 одсто страдалих били су цивили. Југославија са милион и 800 хиљада жртава била је трећа земља по броју страдалих током Другог светског рата у Европи. Стравични призори концентрационих логора широм Европе оставили су неизбрисив траг, јер је до капитулације Немачке у тим фабрикама смрти убијено више од шест милиона Јевреја.

Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су немачкој окупаторској армији у Србији тежак пораз у борбама вођеним између 12-20. октобра 1944, ослободиле Београд, главни град Југославије и велики део Србије. Свечани дефиле јединица Црвене армије на Теразијама, испред хотела Балкан и Москва, у тек ослобођеном Београду 1944.

Рат на простору Југославије почео је 6. априла 1941. године нападома сила Осовине на Југославију. Југославија је била распарчана од стране окупационих армија, док је на значајном делу њене територије успостављена марионетска Независна држава Хрватска чије су власти већ у априлу 1941. године отпочеле са организованим злочинима над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима. У Србији формирана је квислиншка влада Милана Недића која је прихватила окупацију и определила се за срамну сарадњу са Немцима. Масовна страдања цивила у Краљеву, Крагујевцу, Јајинцима, Новом Саду, Нишу и другим насељима и стратиштима широм Србије, остала су застрашујућа карактеристика рата на њеном тлу. Оружани отпор тада највећој оружаној сили у Европи пружили су родољуби свесни свих вредности слободе и достојанственог живота, који су одбацили сваки облик сарадње са окупаторима и латили се оружја. На простору Југославије партизански покрет предвођен Јосипом Брозом Титом, стао је на чело антифашистичке борбе, стекао наклоност савезника и углед као један од највећих антифашистичких покрета у Европи. Рат на простору Југославије завршен је 15. маја 1945. а као победник из рата изашли су партизански одреди – НОВЈ (Народноослободилачка војска Југославије) предвођени Комунистичком партијом Југославије.

Шта је антифашизам?

Народни херој Стјепан Стево Филиповић обешен је 22. маја 1942. у Ваљеву, после двомесечног мучења од стране Немаца. Непосредно пред смрт, пред окупљеним народом, подржао је Комунистичку партију Југославије, Црвену армију и узвикивао антифашистичке пароле: „Смрт фашизму, слобода народу!“ Реплика његове фотографије са уздигнутим рукама на вешалима налази се у природној величини у згради Уједињених нација.

Антифашизам није идеолошко, нити политичко уверење, већ дубоко људско опредељење за мир и слободу, а против национализма, мржње и расизма. Највећа тековина антифашистичке борбе је победа у Другом светском рату над највећим злом у историји човечанства, нацистичком Немачком и њеним савезницима, која је негирала саму идеју слободе и човечности. У основи антифашизам је хуманистичка идеја, која заговара бескомпромисан отпор злу и неправди. Иако је фашизам побеђен у Другом светском рату, идеологија фашиста и нациста није престала да живи. Данас у Европи и у нашој земљи постоје јаки десничарски и националистички покрети. Чак и неки који себе називају историчарима настоје да изједначе Народноослободилачки покрет и Равногорски покрет, као антифашистичке. Покушавајући да легитимишу четнике и Драгољуба Михајловића као антифашисте, негирају саму суштину антифашистичке борбе која је дубоко укорењена у духу српског народа.

Дан победе у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. Тим пре Дан победе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредељење за очување тековина остварених том величанственом победом.

 

Advertisements