Ознаке

,

СПАРТА

Спарту су основалу Дорци на Пелопонезу у области Лаконија. Настала је уједињјењем неколико сеоских заједница у 10. веку пре н. е. Временом постала је најмоћнији дорски полис. Спартанци су средином 6. века створили Пелопонески савез.

Подела друштва

Спартијати – аристократија која је управљала државом. Такође, они су чинили језгро спартанске војске о којој је спартанска држава посебно водила рачуна.
Перијеци – слободни људи који су служили у војсци, али нису учествовали у управљању државом.
Хелоти – државни робови који су радили на државним имањима спартијата. У рату су били слуге спартијатима, а слободу су могли стећи само одлуком народне скупштине.

Уређење Спарте

Уређење Спарте било је аристократско. На челу Спарте била су два краља – базилеуси којима су помагали веће стараца – герузија и петорица ефора.
Пунолетни спартијати учествовали су у раду народне скурштине.

Спартанско васпитање

О спартанском васпитању, строгости и методама ваститања антички писци су оставили многе белешке. Дечаци су васпитавани да буду срчани у борби, разборити па је и васпитање било вежба у послушности. Морали су да слушају заповести и побеђују у борби. Творац сраптанског васпитања био је Ликург.

АТИНА

 

Атину су основали Јонци на полуострву Антика. Становништво се претежно бавило земљорадњом и трговином.

 

 

Подела друштва

Еупатриди – аристократија, мањи део становништва
Демос – слободан народ већи део становништва који се бавио трговином и земљорадњом.
Робови – ратни заробљеници, сиромашни. Робови су било приватно власништво и нису имали слободу.

Државно уређење

Атином су владали краљеви – базилеуси
Архонти – деветорица људу који су водили државне послове
Ареопаг – чланови већа који су имали улогу у вођењу града

Солон је увео реформе у 6 в. пре н. е. којим је поправио положај сиромашних становника Атине, а богатији су учествовали у вођењу државних послова.

Клистен уводи даље реформе којим се ограничила подела међу становништвом полиса. Атињани су доносили одлуке договором па је после вишевековних сукоба са аристократијом и Клистенових реформи у Атини успостављена демократија.
ДЕМОКРАТИЈА је облик државног уредјења у којем власт припада демосу – народу. Народна скупштина је имала највишу власт и чинили су је пунолетни атински грађани.
Сви Атињани били су једнаки пред законом и могли су да учествују у управљању полисом.

 
Приредила: Тамара Веселиновић V-2

Advertisements