Ознаке

,

Жене

Жене у старој Грчкој нису живеле потпуно слободним животом. Много тога било је под надзором њихових мужева, очева или браће, а улога у друштвеном или политичком животу углавном им је била ван домашаја. Већина жена није имала право да наслеђује имовину док је количина новца коју су смеле да поседују била ограничена. Девојчице би се удавале веома младе у тринаестој или четрнаестој години, а мужа који је најчешће био доста старији уместо ње је бирао отац. Основна сврха брака била је рађање деце, по могућству мушке, која би осигурала будућност породичном имену. Положај жене би се знатно поправљао пошто родила сина. Ипак, чини се да су неки бракови били веома срећни. Нађен је велик број надгробних плоча у спомен жена које су умрле на порођају са нежним речима које им упућују ожалошћени мужеви. Могуће је да су, иако им је закон пружао веома мало слободе, неке жене имале доста утицаја на оно што се дешавало у њиховим породицама. Сматрало се да свака Гркиња, па чак и она племенитог рода, треба да уме да преде и тка. Од жена у Грчкој се очекивало да буду код куће што је више могуће, да се брину о домаћинству и надгледају рад робова.

Деца

Будућност новорођенчета зависила је у потпуности од оца. Када би се беба родила, мајка ју је предавала оцу који би одлучио да ли ће оставити дете у животу или не. Уколико је беба била женско, слаба или породица једноставно није била у стању да је издржава, отац је често доносио одлуку да је не прими у кућу, односно да је остави да умре. Неке од тих напуштених беба спасавале су друге породице и одгајале их као робове. Међутим, уколико би новорођенче званично било примљено у породицу, и то десетог дана по рођењу, када би му било дато име, сви би се према њему опходили с пажњом и љубављу. Нађено је много играчака које сведоче о томе, а писци помињу разне игре као што су „ћораве баке“. У Атини, као и у већини грчких градова, дечаци су полазили у школу са седам година, а децојчице нису ишле у школу. Уместо тога остајале су код куће где су их мајке училе како да преду, ткају и воде домаћинство. Богатије девојке училе су да читају и пишу. Чим би навршила дванаест или тринаест година, деца су сматрана младим људима, те су своје играчке поклањала Аполону и Артемиди, како би обележила крај свог детињства.

 

 

 

Приредила: Јована Скокин V-1

 

Погледај повезане чланке:

Свакодневни живот у Старој Грчкој

Стара Грчка – свакодневни живот

Advertisements