Ознаке

Једно испитивање у Великој Британији из 2002. године показало је да већина британског становништва сматра Винстона Черчила најзначајнијим политичарем и државником којег је њихова земља икад имала. Черчилов живот, који је трајао готово 91. годину, обухватио је раздобље од краја викторијанског доба, када је британска светска империја била на врхунцу своје моћи и свог богатства, затим два светска рата, мукотрпно међуратно раздобље од 1919. до 1939. године, те године Хладног рата након 1945. године. Черчил је готово 50 година учествовао у креирању британске политике. Добио је највиша војна признања, али и Нобелову награду за књижевност 1950. године, за дела из области историје.

Винстон Черчил, са седам година, 1881.

Винстон Спенсер Леонард Черчил рођен је 30. 11. 1874. године у дворцу Блајнхем у Оксфордшајру. Био је син лорда Рандолфа Черчила и американке Џени Џером. Винстон Черчил је, потицао из енглеске аристократске породице, али је он сам због посебности енглеског племства био грађанин. Черчил није завршио школовање. Двапут није успео на пријемном испиту у кадетској школи, а 1892. године отац га је запослио у коњици. Између 1894. и 1899. године учествовао је у пет војних похода: на Куби, двапут у Индији, у Судану и у бурским ратовима.
Черчилова политичка каријера започела је после изласка из војске 1900. године. када је на изборима освојио изборну јединицу Олдам, раднички град. Од тада па све до своје смрти 1965. године, изузев две године, имао је стално место у Доњем дому британског парламента. Јуна 1904. године прешао је у либерале. Након победе либерала фебруара 1906. године Черчил је ушао у Владу као државни секретар за колоније. 1908. године постао је министар трговине, а исте године Черчил се венчао с Клементином Хозијер. 1910. године преузео је Министарство унутрашњих послова. На свакој од тих дужности Черчил је за собом оставио трајна достигнућа. У септембру 1911. Године био је проглашен првим лордом адмиралитета. Положај Енглеске као светске силе почивао је на премоћи на мору. У времену од почетка Првог светског рата Черчил је радикално модернизовао флоту, која је бројчано била најјача на свету.

Черчил је 1924. године променио странку и од либерала се вратио конзервативцима. Дужност министра финансија је задржао до 1929. године. Радници су у мају 1926. године ступили у генерални штрајк. Черчил је генерални штрајк сузбио сматрајући га изразом хаоса и анархије, а то је смањило његов углед међу већином становништва. Потпуно је погрешно проценио социјално стање у земљи. Од 1929. До 1939. године Черчил није обављао никакве службене дужности, већ је био само члан Доњег дома. Тих се година углавном посветио писању. Черчил је током тридесетих година 20. века стално упозоравао на Адолфа Хитлера и заговарао наоружавање Велике Британије, али тада је наилазио на врло мало истомишљеника. Криза око престола 1936. године и абдикација краља Едварда довели су Черчила на само дно његове политичке каријере. Чинило се да је у том тренутку потпуно изашао из политике, а на његов повратак нико није ни помишљао. Черчил је једини у тадашњој британској политици препознао да Хитлер значи само једно – РАТ. После британске објаве рата Трећем Рајху 03. 09. 1939. године, премијер Артур Невил Чембрлен је идућег дана поново именовао Черчила првим лордом адмиралитета. Немачки Вермахт је 09. 04. 1940. године напао Данску и Норвешку. Британска експедиција у Норвешкој морала је да се повуче. Чембрлен је истог дана дао оставку, а Черчил је преузео премијерску дужност и истовремено дужност министра одбране.

Велика Британија је у прве три године Другог светског рата доживела низ тешких пораза. Черчилово велико учешће у тим данима је било то да је охрабрио Британце у њиховој намери да наставе рат. Тако је 04. 06. 1940. године у Доњем дому парламента одржао један од својих најупечатљивијих ратних говора, у којем је нагласио да Велика Британија никад неће капитулирати. Након капитулације Француске, Енглеска се до децембра 1941. године сама борила против Хитлера. Немачка војска је 22. 06. 1941. године напала Совјетски Савез. Черчил је са Стаљином склопио савез против Хитлера. Напад Јапанаца на Перл Харбур 07. 12. 1941. године и Хитлерова објава рата САД – у четири дана касније, проширили су досадашњи европски рат у светски. Велика Британија је стала иза САД – а и окренула се према Совјетском Савезу. Черчил није успео прогурати своју јужну стратегију, у којој је предлагао напад на Балкан преко Средоземног мора чиме је истовремено хтео да заустави напредовање Руса према западу. Рузвелт и Стаљин договорили су инвазију на Нормандију за мај 1944. године и тиме је Черчилов план отписали.

Савезничка конференција у Јалти 1945. године

У Јалти је Черчил фебруара 1945. године пристао на померање Пољске на запад будући да је Стаљин упорно захтевао територије источне Пољске. Након победе над Немачком 08. 05. 1945. године у Лондону се распала ратна коалиција. На новим изборима за Доњи дом Черчил је на опште изненађење изгубио. Од 1945. До 1951. године је био вођа опозиције у Доњем дому британског парламента. Остао је веран идеји о британском царству. Након изборне победе конзервативаца Черчил је од 1955. године још једном обављао премијерску дужност. Након Стаљинове смрти изјаснио се за разумевање између истока и запада. Заузимао се за све европски систем сигурности уместо постојећих савеза.

У јуну 1953. године доживео је први мождани удар, од којег се опоравио. Краљица Елизабета доделила му је 1953. године племићки наслов, а титулу војводе је одбио. Исте године је добио Нобелову награду за књижевност. Повукао се са премијерске дужности 05. 04. 1955. године. Черчил је умро 24. 01. 1965. године. Није желео да га сахране у Вестминстерској опатији или катедрали светог Павла покрај Нелсона и Велингтона. Сахрану коју му је приредила нација као да није била само у част Винстона Черчила као особе, него као читавој једној епохи. Черчил је сахрањен у селу Бладон у Оксфордшајру.

Будући да је реч о личности из новије историје познате су многе занимљиве чињенице из његовог живота. На пример, Винстон Черчил је обожавао да пије виски са содом, али и бело вино. Чињеница да би претерао у том уживању понекад, чак и у приликама када строга државничка правила понашања нису то дозвољавала, није га нарочито узнемиравала. Када се приликом једне званичне вечере напио, једна дама оштро му је то ставила до знања. Он је одговорио већ познатом реченицом: „Ја сам пијан, а ви сте ружни. Али, ја ћу сутра ујутру бити трезан!“ Томпуси су били Черчилов заштитни знак. Највише је волео да пуши цигаре марке „Ромео и Јулија“, и то десетак дневно. Када је једном британски војсковођа Монтгомери рекао: “Не пијем, не пушим, те сам здрав за 100 посто!” Черчил му је одвратио: ”Пијем, пушим, те сам здрав за 200 посто!”

Поздрав са два подигнута прста у знак победе (викторија – победа на латинском) било је такође нешто по чему су га препознавали у јавности. Черчил је волео лепа кола, имао је аутомобил марке „дајмлер“. Такође је био познат по привржености комфору и скупом начину живота. Велики политичар се разумео у јела, али није био гурман. Није волео егзотична и компликована јела. Главним јелом приликом гозбе је Черчил сматрао добар разговор, а најбољим саговорником самог себе. Само једном је сишао до подземне железнице, а у градски аутобус никада није ушао. Његова супруга Клементина често је говорила: „Он појма нема какав је живот обичних људи!“ Када је једном приликом био у сиротињској четврти у радничком граду Манчестеру 1905. Године, Винстон је рекао: „Живети у оваквој улици, не видети никада ништа лепо, никада не појести ништа укусно – значи не рећи никада ништа паметно!“ Страст Винстона Черчила било је сликање. Очекивао је од других да се диве његовим ликовним радовима. Понекад је волео да се коцка, да игра поло, а и добро је гађао из пушке. Имао је ергелу коња, сакупљао је лептире и гајио више од педесет сорти ружа. Черчилов кућни љубимац био је велики зелени папагај Тоби. Имао је две црне мачке, а и неколико других… Пудлице Руфуса I и Руфуса II нико други осим Винстона није смео да храни. Черчил није био посебно религиозан. Званично, припадао је Англиканској цркви. Када је реч о политици, био је конзервативац (1900) , затим либерал (1910) , потом опет конзервативац… Често се свађао са политичким неистомишљеницима. Једном му је леди Ненси Астор, иначе позната као борац за женска права, очигледно љута казала: „Да сте којим случајем мој муж, сипала бих вам првом приликом отров у кафу!“ Он је одговорио: „Да сте којим случајем моја жена, ја бих ту кафу без размишљања попио!“

Бисери мудрости Винстона Черчила

• Демократија је најлошија форма државе ако изузмемо све остале.
• Дипломата је онај који двапут добро размисли пре него ништа не каже.
• Ево одговора који ћу дати председнику Рузвелту… Дајте нам алат, а ми ћемо довршити посао.
• Лепо је бити частан, али је врло важно бити у праву.
• Моја савест је добра девојка: могу увек да се нагодим са њом.
• Највише се лаже у љубави, лову и у предизборној кампањи.
• Не могу вам понудити ништа осим крви, напора, зноја и суза.
• Не постоје наши стални пријатељи и наши стални непријатељи, постоје само наши стални интереси.
• Не замерам критици чак ни када се због оштрине за неко време растаје са стварношћу.
• Мене је лако задовољити са најбољим.
• Непрекидан труд, а не снага и интелигенција, је кључ да откључамо наше могућности.
• Ово још није крај. Није чак ни почетак краја. Али је можда крај почетка.
• Тајна успеха у животу није да човек ради оно што воли, већ да воли оно што ради.
• Уместо да се унапред бринемо, боље је да унапред размишљамо и планирамо.
• Успети значи прихватати неуспех за неуспехом не губећи ентузијазам.
• Италијани губе фудбалске утакмице као да је реч о ратовима, а ратове губе као да су обичне фудбалске утакмице.
• Нема нерентабилнијег посла него што је рат.

Приредила: Исидора Марковић VIII-2

Advertisements