Ознаке

Вијетнам је од 1833. године заједно са Камбоџом и Лаосом био француска колонија под именом Индокина, па се због тога и сукоб између Северног и Јужног Вијетнама назива Вијетнамски или Други индокинески рат.Када је Немачка напала Француску у Другом светском рату, Јапан је заузео Вијетнам. Међутим, када је Јапан капитулирао 1945. године власт у Вијетнаму је преузела комунистичка партија, а после тога власт покушавају да заузму кинеске и британске трупе. Кинеским и британским трупама супроставила се Француска. Зараћене стране поделиле су 1954. године женевским споразмом, Вијетнам на северни под управом Хо Ши Мина и јужни под управом Бао Дија.

На северу је формиран комунистички систем владавине, док је југ привремено уређен као монахија, а касније као република. У почетку је предвиђено да се одрже избори и на северу и на југу и да се изабере влада која ће ујединити земљу, али се спровођењу овакве одлуке успротивио јужни Вијетнам под изговором да власти на северу никада неће допустити праведно одржане изборе, самим тим што је север и био бројнији. Северни Вијетнам незадовољан овом одлуком почиње припреме за долучујући сукоб. Северновијетнамски савезници били су  Народноослободилачки фронт за ослобођење Јужног Вијетнама, Совјетски савез и Кина, док су савезници Јужног Вијетнама били САД, Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Кореја. Америчке трупе су се у сукоб укључиле још 1959. године, али у почетку не у великом броју. Како је сукоб одмицао Американци су почели да се буне због учешћа САД-а у рату, тако да се они 1973. године и повлаче са ових територија.

Рат који је започео у новембру 1955.  завршен је 30. априла 1975.  године капитулацијом Јжног Вијетнама. Резултат овог ратовања јесте одлучујућа победа Северног Вијетнама, уједињење Вијетнама под влашћу комунисичке партије, али и велики број циивлних жртава. Вијетнамски рат уједно јесте и први рат који је сниман за телевизију (Историја новог доба, Џон Фарндон).

Почетак сукоба

Педесетих година започињу побуне у руралним областима. Делови становништва придружили су се комунистичкој партији – Вијетконг. У почетку до сукоба долаѕзи у пограничним областима и пре свега између комунистичке партије и армије Јужног Вијетнама ( АРВН).  Влада која се налазила у отвореном сукобу са комунистичком партијом покушава да на своју страну придобије подршку народа, али у томе није успела, па је због тога приморана да нареди ограђивање села и њихово чување. Оваква политика само је погоршала проблеме у Вијетнаму, јер већина сељака није пристајала на сеобе, што је вешто успевала да исконтролише комунистичка партија која већ 1962. године контролише петину руралног становништва, а у исто време поседује још 20 000 људи под оружјем.

Виет Конг (комуниситчка партија) покушава да покрене масовну офанзиву са циљем да подели Јужни Вијетнам и успостави комунистичке зоне. Како би се одбранила влади приступају америчке трупе. Америчке трупе почињу да делују самостално док влада за задатак има да одржи стабилно стање у земљи. Како би спречили америчке нападе армија Северног Вијетнама по први пут са 60 000 људи прелази границу и улази на територију Јужног Вијетнама и ефикасно успева да оконча америчку офанзиву. Исте године Јужни Вијетнам добија нови устав и постаје република, а за председника је постављен генерал Јужновијетнамске војске. Захваљујући америчкој помоћи Јужни Вијетнам почиње да развија и економију и у исто време долази до побољшавања животног стандарда. Да би се спречио улазак Вијет Конга у Јужни Вијетнам Американци бомбардују џунгле у Лаосу.

Офанзиве и преговори

1968. године трупе комунистичке партије заузимају градове јужног Вијетнама и нападају америчку амбасаду. Комунисти успостављају контролу над предграђима, а велики борј људи за које је утврђено да имају било какве везе са владом Јужног Вијетнама је побијен. Слика шефа полиције Јужног Вијетнама Лоана који убија заробљеника који је претходно убио породицу његовог заменика постала је један од симбола свих страхота овога рата.

Амерички авиони бомбардују делове предграђа не би ли успоставили поновну контролу, али у томе не успевају и поново страда огроман број људи. Највише страда град Хуе који су комунисти у потпуности освојили и држали четири недеље. Град је пао након ужасних битака које су вођене за сваку кућу. Циљ северног Вијетнама је био да се изазове таква револуција која би срушила владу Јужног Вијетнама, али се то није десило. Уствари сам исход био је потпуно другачији, јер временом и људи који у почетку нису били уз владу сада почињу да јој се придружују видевши све страхоте и ужасе које су за собом оставили припадници комуниситчке партије. 1969 година не доноси значајне промене, али 1970. године на универзитету Кент започињу протести који кулминирају пуцањем у студенте. Америчке трупе уз владу Јужног Вијетнама заједно покушавају да зауставе прилив снага Северном Вијетанаму из Камбоџе, прво бомбардовањем, а затим и војним акцијама.

Мировни преговори који су неколико година уназад вођени у сенци ове бробе 1973. године резултирају потписивањем споразума. Обе стране су добиле нешто. Северни Вијетнам се обавезао на прекид ватре на Југ, док је заузврат договрено расписивање избора у чијем припремању ће учествовати и Вијем Конг и као најважније комунистима је дозвољено да остану у регионима које су заузели. Исте 1973. године и Америка иступа из овог ратног сукоба.

Крај рата

1975. година је само погоршала ситуацију у Јужном Вијетнаму, првенствено што њему свака помоћ изостаје, док Северни Вијетнам добија учесталу помоћ и од Кине и од СССР-а. Поред тога Јужни Вијетнам је испуњен са око 200 000 припадника снага Северног Вијетнама којима је територија гарантована споразумом из 1973. године. У јануару 1975 године офанзива започиње нашпадима на Камбоџу, а званично је окончана опсадом Сајгона главног града Јужног Вијетнама која започиње 25. априла 1975. године. У јеку офанзиве последњи председник јужног Вијетнама постаје генерал Мин. Већ до краја априла Јужни Вијетнам напустили су и амбасадор Америке, а  са њим одлазе и дипломате других земаља. Предају Јужног Вијетнама 30. априла 1975 године обајвио је управо председник Мин. Долази до спорадичних сукоба између полиције и чланова владе који су угушени за неколико дна, а неколицина полицајаца и војника извршила је самоубиство. Званично 1977. године успостављена је Социјалистичка Република Вијетнам.

Жртве рата биле су огромне. Страдало је око 100 000 комуниста и око 183 000 Армија Јужног Вијетнама. На југу је изгинуло најмање милион цивила, док је 935 000 њих рањено. Након уједињења 2 000 000 њуди напустило је Вијетнам, углавном чамцима, па су тако и добили надимак људи из чамца, а велики број људи који су имали било какве везе са владом Јужног Вијетнама послат је у логоре, на преваспитавање где су бивали малтретирани, а њихова деца су такође жигосана и отежан им је приступ јавним службама. Милион људи је насилно пресељено из градова у села како би се поспешила пољопривредна производња.

Вијетнам полако почиње свој развој у каснијим годинама што ће резултовати повратком бројиних породица које су избегле са ових простора, али то не мења чињеницу да је за уједињење ове државе, још једном у историји човечанстава проливено много крви и изгубљено небројано много живота.

 

Приредио: Oгњен Алексић VIII-4

Погледај повезане чланке:

Корејски рат

 

Advertisements