Ознаке

,

Стефан Лазаревић, познат као Стефан Високи, је био син кнеза Лазара који је са титулом кнеза (1389-1402) и деспота (1402-1427) владао Србијом. У своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку. Након очеве смрти у Косовском боју 1389. године, као малолетан је дошао на власт и уз помоћ мајке Милице Хребељановић је владао до свог пунолетства 1393. године. Као отомански вазал, предводио је српске помоћне одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре је од Византинца у Цариграду добио титулу деспота (1402), а крајем 1403. или почетком 1404. године ступио је у вазалне односе са мађарским краљем Жигмундом од кога је добио Мачву и Београд. После великог пораза код Ангоре, отпочео је грађански рат у Отоманској империји, али и сукоби међу српском властелом, прво између Лазаревића и Бранковића, а потом између самог Стефана и његовог млађег брата Вука. Сукоби у Србији су се окончали 1412. године измирењем Стефана и његовог сестрића Ђурђа, док је као победик из борби међу Османлијама изашао 1413. године Мехмед I, захваљујући српској помоћи, наком чега је, за Србију, уследиo период мира. После смрти свог сестића Балше III Балшића, наследио је Зету, око чијих приморских градова је водио рат проти Млечана. Пошто није имао деце, Стефан је на сабору у Сребреници 1426. године именовао је свог сестића Ђурђа за наследника. Он ја 29. јануара 1412. године објавио “Закон о рудницима” са посебним делом којим се уређује живот у тада највећем руднику на Балкану.

Манастир Манасија

Осим Закона о руднику Ново Брдо (1412), Стефан Лазаревић је писао књижевне радове: Похвала кнезу Лазару, Натпис на Мраморном стубу на Косову, Слово љубве, поетско писмо млађем брату Вуку (Лазаревићу) вероватно упућено као позив на помирење. Имао је огромну библиотеку. Српска православна црква слави Светог Стефан Лазаревића, српског деспота, на дан 1.августа (19.јула по јулијанском календару), заједно са његовом мајком, Светом књегињом Милицом, монахињом Евгенијом. Задужбина Стефана Лазаревица је манастир Ресава данашња Манасија. Деспот Стефан је умро 1427. године, сахрањен је у Манасији.

Приредила: Сандра Илић VI-3

Погледај: Средњовековни Београд – 3Д анимација (Београд за време деспота Стефана Лазаревића)

Advertisements