Ознаке

Битка код Заме у лето 202. године између Римске и Картагинске војске означила je крај моћи великог Ханибал Барка и успон Римске владавине. Картагину са својим поразом на крају Другог пунског рата  није више била значајна војна сила. Зама такође означава врхунац у каријери римског генерала Публија Корнелија Сципиона, чије промене у римској војсци су га учиниле легендарним. Пре битке код заме Римске снаге су победиле Картагинску војску под Сипхаксом и подржале Нумидијанску побуну против Картагинске владавине. Нумидијански коњаници су се иначе раније борили на страни Ханибала. Картагина је била спремна да потпише мир када се Ханибал са 15000 ветерана вратио из Италије. Охрабрена повратком великог хероја Картагине је наставила рат. Упркос његовим ветеранима Ханибал није био у идеалној позицији. Морао је да створи нову војску. Кад су се сукобили код Заме у лето 202. године пре нове ере, обе армије су имале од 35 000 до 40 000 људи. Ханибал је сада имао јаку слоновску групу, али његова пешадија је била мањег квалитета у односу на  високо обучене легије Сципиона. Сципион је имао предност у коњице, пошто је успео да придобије на своју страну Нумидианске снагу под вођством Масинаса.

Ток битке

Римљани су поставили своје снаге у три линије, оставили су резерву позади. Римски лево крило је била састављена од италске савезничке коњице, док су десно крило чинили Нумиђански коњаници. Ханибал је у међувремену такође поставио своје трупе у три линије. Његови плаћеници су били напред, другу линију су чиниле Картагинске снаге. У задњој линији је стајао Ханибал са најпоузданијим војницима, ветеранима из кампање у Италији. Испред војске Ханибал поставља слонове. На свом левом крилу је имао Нумиђанску коњицу и са десне Картагинску коњицу.

После неких почетних чарки између коњичких јединица, битка је почела са нападом Картагинских ратних слонова. Они су требали да изазову неред и заплаше непријатеља. Али је Сципион је припремио своје трупе у одвојене редове. Сципион је наредио да сваки трубач дува у трубу, стварајући застрашујућу буку да би збунио cлонове. Ова римска тактика је била углавном успешна. Већина слонова је јурнула у размак између јединица, док су се други чак окренули и сударили са сопственом коњицом. Међутим, неки су заиста  у римским редовима изазвали знатну штету. Да Сципион није пронашао начин да се бори са Картагински слоновима, то би била његова пропаст.

Пошто је настала пометња коју су направили слонови,  римска коњица је одлучила да покрене свој напад. Картагински коњица је растурена и разбежала се. Сципион није био много задовољан што његова коњица јури непријатеља. Он је рачунао да ће они напасти непријатеља са стране. Али ипак, Сципион је миран, знајући да има бољу пешадијску војску. Обострано су постепено напредовали једни на друге, а онда су Римљани извршили напад. Првобитни напад је заустављен од стране Ханибалових плаћеника у првој линији, али убрзо је римска војска почела да побеђује. Картагински Друга линија није пружила скоро никакву подршку. Ханибалов Трећи ред где су били ветерани је стајао чврсто. Ханибалови ветерани су били међу најбољим војницима у свету у то време. Сципион је одговорио тако што је преселио своје редове по целој ширини да би спречио да буде опкољен. Тако да је битке враћена у равнотежу.

Сада се римска коњица, пошто је одустала од јурења за  Картагинском  коњицом, вратила и одмах напала задњи део Картагинске линије. Ово је одлучио битку и одједном Ханибалова војска је почела да се руши. Сципион је чврстом пешадијом од напред и коњицом од позади однео победу. Историчари су рекли да Сципион није толико надмудрио Ханибала, већ је само копирао Ханибалову тактику коју је употребио код битке код Кане. Битка код Заме означила је крај Картагинског царства, а град Картагина ће у Трећем пунском рату бити спаљен до темеља. Римљани су савладали опасаног и способаног противника и стекли су стратешку предност у рату. Римска војска је доказала своју надмоћ у борби против високо обучених  непријатеља. Битка код Кане је показала да је Римска тактика ратовања лоша. Сципион је променио начин ратовања римске војске и победио највећег војсковођу тог времена Ханибала. Римска војска је научила тактику и вештину ратовања и сада је могла да почне са освајањам целог цивилизованог света.

Приредио: Душан Бурсаћ V-2

Advertisements