Ознаке

Читали сте:

Фотографије говоре више од речи 1. део

Фотографије говоре више од речи 2. део

Фотографије говоре више од речи 3. део

 

Легендарне фотографије XX века које говоре више од речи. Слободно их можемо назвати и иконама XX века. На њима су забележени догађаји који су мењали историју, померали границе и утицали на свест људи. Свака од фотографија је прича за себе…

 

Падајући војник

Падајући војник је чувена фотографија мађарског ратног фотографа и фоторепортера Роберта Капе, настала током шпанског грађанског рата 1936-1939. На фотографији је ухваћен тренутак смрти републиканца Федерика Борел Гарсије, који пада погођен од непријатељског хитца. Аутор је тврдио да је фотографију снимио 1936. године током битке код Церо Муриана, међутим након што је објављена у француском магазину ВУ, била је предмет многих критика и оспоравања. Оспораван је идентитет војника, за кога се сматра да је погинуо у поменутој битци, али док је тражио скровиште иза оближњег дрвета. Роберт Капа као ратни фоторепортер се прославио овом фотографијом и стекао светску славу, снимао је још и ужасе кинеско-јапанског рата, искрцавање на Нормандију, ослобађање Париза, арапско-израелски рат…

Додела медаља

Џеси Овенс је славни амерички атлетичар, који је остао упамћен као највећа звезда на Олимпијским играма у Берлину 1936. Мит о Џеси Овенсу настао је захваљујући однусу Адолфа Хитлера према његовим спортским успестима и тријумфом једног Афроамериканца над немачким спортистима. Нацисти су планирали да на олимпијским играма демонстрирају аријевску супериорност над остатком света. Немачки спортисти су освојили највише медаља у Берлину, али је њихов успех бацио у сенку Џеси Овенс који је освојио четири златне медаље (100 м, 200 м, штафети 4 X 100 и скоку у даљ). Хитлера је највише погодила Овенсова победа над скакачем у даљ, Луцом Лонгом, који је на слици приказан како салутира. Након Олимпијских игара у Берлину, Овенс је постао симбол отпора према нацизму и расизму, који га је пратио на сваком кораку. Касније у својим мемоарима Џеси Овенс је истицао да није Хитлер тај који га је понизио, већ амерички председник Френклин Д. Рузвелт, који је одбио да га прими у Белој кући, јер се плашио реакције јужних америчких држава током предизборне кампање.

Величанствених 11

Кад смо већ поменули Роберта Капу, не можемо а да се не осврнемо на његов чувени серијал снимљен приликом Дана Д (искрцавања на Нормандији) који носи назив Величанствених 11. То је серија фотографија направљена прилком другог таласа искрцавања америчких маринаца на плажу „Омаха“, 6. јуна 1944. Капа се искрцао са 16. пуком 1. пешадијске дивизије и начинио историјске фотографије у ратном метежу док су меци и гранате падале са свих страна. Направио је 106 фотографија и потрошио 4 ролне филма. Међутим, по повратку у Лондон, у лабораторији магазина Лајф, лаборант који је развијао филмове потпуно је уништио 3 ролне филма и половину четврте. Тако је остало само 11 фотографија из читавог серијала, које су добиле назив Величанствених 11. Слике су мутне и нису у фокусу, али то је објашњено тиме да су се Капи руке тресле док је снимао, међутим сва је прилика да су оштећење током развијања.

Дечак из варшавског гета

Фотографија на којој немачки војник држи уперен аутомат у дечака је једна од најпознатијих фотографија Холокауста, појављује се у уџбеницима историје, публикацијама посвећеним Холокаусту, изложбама… Фотографија је настала након сламања оружаног отпора Јевреја током устанка у варшавском гету 1943. Устанак је избио када су преостали Јевреји, њих око 50000, схватили да Немци желе ликвидирати преостале Јевреје у гету и депортовати их у концентрационе логоре из којих се неће вратити. На фотографији је приказана депортација цивила, у централном плану је уплашени дечак са рукама подигнутим у вис, окружен цивилима које одводе, у које су припадници СС уперили оружје. Слика је пронађена у фасцикли извештаја СС официра Јиргена Штропа под називом „Варшавски гето више не постоји“.

Ганди крај вретена

Ганди крај вретена је најпознатији портрет једне од најутицајнијих личности XX века, индијског лидера Махатме Гандија. Фоторепортерка Маргарет Бурк-Вајт направила је ову фотографију 1946. године, само две године пре Гандијеве смрти. Вретено је било симбол индијске борбе за независност и данас се налази на индијској застави. Након успешне адвокатске каријере у Јужној Африци, Ганди се вратио у Индију. Одбацио је одело које симболише богатство и успех, а залагао се за коришћење ручно направљене одеће, зване кади. Ганди и његови следбеници сами су себи правили одећу из протеста према британској економији. Сиромашни индијски радници су куповали одећу од британских произвођача. Ганди је сматрао да би Индијци сами требали правити одећу, како би задали ударац британској индустрији.

Елизабет Екфорд

Фотографија је снимљена 1957. године у Литл Року, америчка држава Арканзас. На слици је приказана петнестогодишња црнкиња Елизанет Екфорд на путу до школе, како пролази кроз масу расиста која је умало није линчовала. Врховни суд САД је поништио расистичке законе државе Арканзас и наложио средњој школи у Литл Року да упише деветоро црних ђака. Они су трбали да уђу заједно на споредни улаз школе у пратњи војске, како их њихови вршњаци не би линчовали. Међутим, Елизабет се појавила раније пред школом и прошла уздигнуте главе кроз разуларену масу који су јој добацивали свакојаке увреде. На фотографији доминира смирена и достојанствена Елизабет, насупрот изобличеним лицима пуним мржње која јој довикују увреде.

Кухињска дебата

На чувеној хладноратовској фотографији Елиота Ервита, ухваћен је моменат расправе између тадашњег америчког подпредседника Ричарда Никсона и совјетског лидера Никите Хрушчова. Ова сцена датира из 1959,  снимљена је током индустријског сајма у Москви. Док су Хрушчов и Никсон обилизали изложбене павиљоне зауставили су се код америчког модела кухиње, свађајући се која земља има бољу технологију. Никсон је рекао упирући прстом у Хрушчова „Ми смо богатији од вас“. Хрушчов је одговорио „Стићи ћемо вас и престићи“. То је била кулминација дебате. По доласку у САД Никсон је ову фотографију успешно користио у председничкој кампањи. Американци су стекли утисак да је Никсон изашао као победник из дебате, на основу одлучног става Никсона у тренутку кад упире прстом у свог совјетског колегу.

Убиство Ли Харви Освалда

Убиство Лија Харвија Освалда представља прво убство у историји које је уживо забележено камером и емитовано на телевизији. Ли Харви Освалд је био бивши амерички маринац осумњичен да је извршио атентат на Џона Кенедија, председника САД. Џек Руби је пуцао у Ли Харви Освалда 24. Новембра 1963. усред гомиле полицајаца и новинара, у тренутку када га је полиција спроводила у окружни затвор. Руби је био власник ноћног клуба у Даласу и ситан гангстер. Правдао се да је пуцао у Освалда јер је био испровоциран председниковим убиством. Џек Руби је умро 1967. године од рака плућа, а и дан данас постоје бројне теорије које га представљају као део криминалне групе која стоји иза убиства Освалда као део смишљене завере убиства преседника Кенедија.

Џим Морисон, млади лав

Млади лав је сигурно једна од најславнијих фотографија Џима Морисона, фронтмена Doors-а. Фотографију је снимио Џоел Бродски 1967. Према његовом сведочењу Џим је током снимања био толико пијан да није могао да стоји на ногама. Чак су морали да прекину фото сесију јер се Морисон срушио на осветљење. Морисон је у том тренутку био звезда на врхунцу славе, био је добар за снимање јер је имао „интересентан изглед“, објашњава фотограф. Фотографија „младог лава“ ушла је заједно са Doors-има у легенду.

Аполо 11

Аполо 11 је прва америчка свемирска мисија која је слетела на Месец, 21. Јула 1969. Први човек који је крочио на месечеву површину био је Нил Армстронг који је том приликом изговорио чувене речи „Ово је мали корак за човека, а велики за човечанство“. На фотографији је приказан космонаут Баз Олдрин поред америчке заставе, који је закорачио на Месец након Нила Армстронга, док је трећи члан мисије Мајкл Колинс био је у месечевој орбити. Један од главних разлога за сумњу да се слетање на Месец никада није догодило и да су историјске фотографије направљене у студију је тај што се америчка застава вијори, а то не би требало јер на Месецу не постоји атмосфера. Заговорници теорија завере су ућуткани једноставним објашњењем. Застава је била постављена на држач у облику ћириличног слова „г”, а фотографија је направљена у тренутку када је астронаут тек пустио заставу, па се због безваздушног простора вијорила дуже него што је то могуће на Земљи. Историјско слетање на Месец је означило победу САД у свемирској трци над СССР.

 

Погледај галерију – Фотографије говоре више од речи

 

Посети повезане чланке:

Фотографије говоре више од речи 1. део

Фотографије говоре више од речи 2. део

Фотографије говоре више од речи 3. део

Фотографије говоре више од речи 5. део

Жорж Скригин – ратне фотографије

Трагом фотографије човека у маси који је одбио нацистички поздрав

Трагом фотографије партизанке са Козаре

Advertisements