Ознаке

, ,

Кортез заробљава владара Астека Монтезуму

Пошто су Европљани открили амерички континент, почели су на њему да освајају територије, да руше државне организације домородаца и постепено искорењују затечено становништво. Државу Астека, која се простирала на територији данашњег Мексика и на суседним областима, освојио је Шпанац Фернандо Кортез 1519. године и створио колонију „Нова Шпанија „. Један од учесника у његовим походима описао је, касније, у својим успоменама поступање Шпанаца према домороцима и њиховом владару.

„Када је Кортез ушао са својим заповедницима и пошто су били измењени поздрави, почео је овако говорити монарху: „Морам се веома чудити, милостиви господару, како сте ви као тако моћан владар, који се назива нашим пријатељем, могли заповедити својим часницима на обали Тузапана да се с оружјем у руци дигну на моје шпанске војнике и да се усуде да захтевају данак од места која стоје под заштитом нашега краља и господара. Не задовољивши се тиме, они су та места опљачкали и чак убили једнога од моје браће и његовог коња… Још се и сада ваши поданици усуђују правити тајне сплетке како бисте нас могли поубијати. Али ја нећу с вама заметнути рат, који би имао као једину последицу разарање овога града. Али зато морате и ви поднети жртву за очување мира: морате без опирања поћи с нама у наш табор и тамо се настанити. Тамо ћемо вас дворити као што вас дворе у вашој палати и посгупаћемо с вама с истим страхопоштовањем. Ја вам, међутим, не тајим да ћемо вас одмах убити ако дигнете и најмању вику или позовете своје људе. Због тога сам данас повео са собом ове официре.“

Монтезума се од ове изјаве толико уплашио да је неколико тренутака остао без речи. Најзад се прибрао и рекао да никад није заповедио да се неко оружјем дигне против нас. Он ће одмах дати позвати своје заповеднике да чује шта се десило и примерно их казнити. Одрешио је зато печат и знак бога Хуицилопохтлија са руке, што је чинио само онда кад би издавао неку особито важну заповест, да би дао знак овлашћења ономе коме је поверио извршење заповести. Тужио се такође на нашу дрскост што га желимо заробити и против воље одвести из његове палате…

Пошто је објашњавање потрајало добрих пола сата, Кортезови официри су изгубили стрпљење и узбуђени рекли војсковођи: „Зашто ваша милост троши толике речи? Или ће добровољно поћи с нама, или ћемо га убити. Изволите му то објаснити. Сада се ради о томе да спасемо своје животе, и ако не учинимо тако зацело ћемо пропасти…” Чувши то и приметивши узбуђење, што је обузело официре, Монтезума је запитао госпођу Марину шта је казао овај човек који је управо викао. Тумач госпођа Марина, која је била врло разумна и знала се брзо снаћи, одвратила му је: „Ако вам смем саветовати, милостиви господару, не опирите се више и одмах пођите с њима у њихов табор… Ако будете још оклевали, убиће вас на месту.” Онда је Монтезума рекао Кортезу: „Узми мога сина и обе моје законите кћери као таоце, јер мени не верујеш. Само не очекуј од мене да ћу пристати на ову срамоту! Шта ће рећи великаши мога царства кад ме виде као заробљеника у главном граду?“ Али Кортез није хтео да одустане, уверен да само његова личност може нама дати потребну сигурност и да нема другог средства да умири људе. Тада је Монтезума, после дугог разговора, коначно пристао да пође са нама…

После неког времена довели су затвореног Монтезуму пред генерале који су заповедали војском против Хуана Ескалантеа, које су сакупили пославши им његов печат. Не знам шта је он том приликом разговарао са њима. Он их је послао Кортезу да им суди. Несретници су признали да су радили само по заповести свога владара… Кортез је јавио Монтезуми ово признање и обавестио га да би по закону нашег краља морао заправо онај бити убијен који је скривио туђу смрт. Али он њега толико воли да ће радије сам преузети одговорност неголи допустити да Мон- тезума плати своју кривицу. Кортез, међутим, није са споменутим мексичким побуњеницима околишио, већ их је осудио на смрт и дао живе спалити. Да Монтезума не би сметао извршењу ове строге пресуде, Кортез га је за време погубљења дао оковати. Он се при томе није, наравно, владао најбоље, али се коначно покорио и био веома послушан.“

Извор: М.Перовић, М.Војводић, Љ.Спаравало, Историјска читанка за 7. разред основне школе, Београд 1996.

 

Мучење домородаца

Шпански освајачи сурово су се односили према домородачком становништву, како у време освајања, тако и у почетку сво|е владавине. Један шпански бискуп оставио је опис о зверствима освајача на острву Хаитију:

 

 

 

 

„Индијанци су почели да траже начин како би отерали хришћане из своје земље. Латили су се оружја. То је оружје било врло слабо, тако да су сви њихови ратови личили на дечје игре. Хришћани су имали коње, мачеве и копља, па су почели да их убијају невиђеном свирепошћу. Нису штедели ни децу, ни старце, ни бремените жене. Једноставно би свима распорили утробу. А њихово племство спаљивали су на гвозденим роштиљима. Једном сам видео четири или пет њихових поглавица везаних изнад ватре. Они су јако викали и нису дали хришћанском капетану да заспи. Он је због тога наредио да се одмах угуше. Стражар који их је спаљивао био је гори од крвника. Није хтео да их угуши, већ им је само запушио уста дрветом да не би викали. А ватру је стишао да се пеку лагано, како је он то желео.

Када су се завршили ратови, хришћани су поделили између себе све домороце, тобоже да их уче својој вери. Међутим, они су те људе слали у руднике да копају злато, што значи на посао који јако исцрпљује. А жене су терали да им обрађују земљу, што је врло напорно и за снажне људе. И људима и женама су давали да једу траву и друге ствари без икакве храниљивости. Тако су та божја створења за кратко време умирала. Хришћани су такође од њих тражили да их носе у некаквим мрежастим носиљкама. Служили су се њима као теглећом стоком.“

Извор: Р.Љушић, Детинци, материце, оци, радна свеска из историје за VII разред основне школе, Нови Сад 2002.

 

Advertisements