Ознаке

, ,

Потреба за сигурнијим поморским путем из западне Европе на Исток ради трговачких веза довела је до открића Америке (1492) и поморског пута за Индију (1498). Колонизацијом новог континента и јачањем трговачких веза са Истоком дошло је до снажног развоја европске привреде и до стварања светског тржишта.

Колумбо открива „Индију“ пловећи на запад

О тешком и ризичном путовању Кристофора Колумба није остало много података. Свештеник Бартоломео де лас Казас унео је у своје обимно дело неку врсту дневника са пушовања. У њему су остале забележене невоље учесника, али и велико олакшање кад су, најзад, наишли на копно за које су веровали да припада Индији.

Среда, 10. октобра 1492. Курс је био запад-југозапад по 10 миља (шпанска миља 5,75 км) на сат… тако да смо, рачунајући и ноћ, превалили 59 миља; посади је речено само 44 миље. Овде се посада жалила надуг пут и није хтела да наставља даље. Адмирал (Колумбо) хтео је да је што више охрабри будећи наде у примамљиви добитак. Додао је да је узалудно да се жале, јер је он чврсто одлучио да иде до Индије и да ће наставити пут док уз помоћ Господњу не открије копно.

Четвртак, 11. октобар. Пловило се ка југозападу по мору које је било непогодније него на читавом досадашњем путу. Примећени су албатроси, а једна зелена птица дошла је сасвим близу брода. Посада са „Пинте“ видела је трску, штап и једну дашчицу. Људи са „Нине“ су видели друге знаке копна, међу осталим опазили су једну гранчицу са цветовима руже. Због ових знакова сви су радосно одахнули. До два сата после поноћи преваљене су 22,1/2 миље. Пошто је „Пинта“ била брзи једрењак и пловила испред адмирала, прва је опазила копно и дала заповеђене сигнале. Копно је први опазио морнар по имену Родриго де Тријана. Али већ у 10 сати опазио је адмирал са свог брода неко светлуцање. У два по поноћи појавило се копно на удаљељу од 2 миље. Сва једра су спуштена… и до зоре у петак доспело се до једног од Лукајских острва, које се на језику Индијанаца звало Гванахани и на чијој обали су примећени голи људи. Адмирал и команданти два друга брода отпловили су у наоружаном чамцу. Адмирал је узео краљевску заставу… На копну су наишли на зелено дрвеће, много воде и плодове разних врста. Адмирал је позвао оба капетана и остале који су с њим ступили на копно… да буду сведоци да пред свима запоседа острво за краља и краљицу.

Извор: М.Перовић, М.Војводић, Љ.Спаравало, Историјска читанка за 7. разред основне школе, Београд 1996.

 

Колумбово откриће Америке (1492)

Доба великих географских открића Европљана дало је многе знамените личности, које најчешће називамо морепловцима. У групи највећих спада несумњиво и ђеновљанин Кристофор Колумбо. Наредни текст посвећен је дану када је његова морепловачка експедиција угледала америчко копно.

„У ране сате 12. октобра 1492. три мала брода кретала су се лагано на запад преко Атлантика. Ноћ је била тиха, али су се људи на три брода немирно окретали у сну. Пловили су неиспитаним водама већ више од месец дана, и већи део посаде је био дубоко убеђен да су осуђени на пропаст. Речи њиховог заповедника да ће наићи на „копно на западу“, почеле су им звучати као речи лудака, и побуна је већ почела да ври…

Одједном, у 2 часа по поноћи, са осматрачнице на палуби брода Пинта зачуо се промукао узвик: „Земља!“ викао је стражар. „Земља!“ Заповедник брода, капетан Мартин Пинсон, журно је отишао до ограде и зурио кроз измаглицу. Није то било први пут да су угледали „земљу“ за последње две недеље, па се бојао шта ли ће лосада радити ако им се нада опет изјалови. Али овога пута нису погрешили. Пред њима је лежало копно, та бледа али одређена линија ниско нахоризонту. Могао је да разазна читав низ белих стена како сијају на месечини.

Вест о томе шта је на видику брзо је прелазила са брода на брод. Док се узбуђена посада спремала за искрцавање, адмирал Кристофор Колумбо шетао је палубом брода Санта Марија у нестрпљивом ишчекивању. Ни он ни његови људи нису ни за тренутак сумњали да острво које је искрсло пред њима није праг и предворје Индије из бајке – земље са истока познатог по зачинима и драгоценостима, по раскоши и култури – свет који је тако упечатљиво описао Марко Поло.

Свет који је Колумбо открио био је потпуно различит од онога што је очекивао, али то се није могло схватити још читаву деценију. Сам Колумбо никада није сазнао да је пронашао Нови свет и да је, самим тим, отворио поглавље које је потпуно изменило ток историје.

Али ако Колумбо није био свестан правог значаја, нису то били ни народи које је све то највише погодило. Док су три брода пловила, полако и судбоносно, према острву Сан Салвадору у групи Бахамских острва, становници ових острва и огромног континента из њих, нису слутили драматичне промене у скорој будућности. На том континенту, у раним јутарњим часовима 12. октобра 1492. потомци оних првих проналазача и насељеника Новог света су мирно спавали. Они деценијама неће сазнати за Колумба, а у неким случајевима ни столећима. А и да су сазнали, не би погодили да су ова три мајушна брода, усмерена ка једном карипском острву, гласници новог доба у којем ће они и њихов начин живота бити угрожени, а често и уништени.“

(Нови свет, Београд 1979, стр. 169-172.)

Извор: Р.Љушић, Детинци, материце, оци, радна свеска из историје за VII разред основне школе, Нови Сад 2002.

 

Погледај повезане чланке:

Велика географска открића – Освајање Новог света

Велика географска открића – Америго Веспучи и Магелан

Advertisements