Ознаке

, , ,

Нацистички концентрациони логор Маутхаузен у Аустрији.

Пројекција филма и предавања Катрин Херолд и Валтера Маношека
5./6. октобар 2012
Културни центар Рекс
Јеврејска 16, Београд
 
Иако је прошло пуно деценија, јавно сећање на ратне злочине и геноцид остаје поље контроверзе. Државни модели интерпретације, култура сећања и политике репарација стоје свакако под окриљем владајуће политике и њених структура, зависе од социоекономских услова, као и од доминантних моралних и етичких норми. Стога следи да савремено стање друштва константно утиче на интерпретацију њене прошлости и суштински дефинише политику сећања.Предавања Катрин Херолд и Валтера Маношека расветљавају изостављености, табуе и контрадикције политике сећања (Западне) Немачке и Аустрије, чије конструкције историје не могу бити различитије. Док након 1945. немачка влада, одговорна за злочине нациста, ово није могла оповргнути, аустријска је сагледавала себе као прву жртву Хитлерове Немачке. Расправа о прошлости Курта Валдхајма или прва изложба о злочинима Вермахта, те савремени покрети за права Рома и Синтија, довели су у питање дотадашњу неговану слику о „неукаљаном образу Вермахта“, извршеној денацификацији, одштете жртвама и кажњавању злочинаца.

Филм „Погрешна реч“ доказује на темељу тада још увек необјављених докумената, одбијање Немачке владе да плати одштету прогоњеним Ромима и Синтијима. Структурални антициганизам представља један од многих континуитета и дуго је онемогућавао признање геноцида над Ромима и Синтијима. Све до данас, укорењени антициганизам европских друштава, спречава прекид са прогоном и дискриминацијом преживелих Рома и Синтија и њихових потомака.

Изостављености и континуитети након 1945. Суочавање са злочинима нациста у Немачкој и Аустрији

Петак 5. октобар у 19часова Културни Центар Рекс

Погрешна реч – одштета Ромима и Синтијима у Немачкој?

Филм Катрин Сејболд и Мелани Шпита (1987), 85 мин, немачки / са српским титловима

Документарни филм Погрешна реч – одштета Ромима и Синтијима у Немачкој? је по први пут приказао прогон немачких Рома и Синтија за време нациста, из угла прогањаних. Снимили су га Мелание Шпита, ћерка преживелих и филмска редитељка Катрин Сејболд, током периода када су представници Синтија и Рома у Немачкој почели отворено да критикују ускраћене и закаснеле одштете и уопште грубе праксе институција према преживелима. Овај филм из 1987. године открива никада објављене документе, полицијске досијее и фотографије нациста који су вршили медицинске експерименте у концентрационим логорим над заточеним женама, децом и мушкарцима.

Зашто је западнонемачка бирократија те документе сакривала? Преживели и њихова деца сведоче о често узалудној борби за одштету и признање расно мотивисаног прогона и убијања и о непрестаној дискриминацији Синтија и Рома од стране немачких власти.

Катрин Сејболд је желела да буде са нама у Београду приликом приказивања њеног филма и да говори о свом раду. На жалост, она је изненада преминула 27. јуна ове године. Била је једна од ретких, изузетно друштвено ангажованих редитељки документарних филмова из Немачке. Приказивање њеног филма у склопу нашег дешавања представља у исто време одавање поштовања њеном важном уметничком раду.

Субота 6. октобар од 17 до 20часова Културни Центар Рекс

Предавања са дискусијом

Догађај се симултано преводи

17.00 -18.15 Катрин Херолд:

Роми и Синти жртве геноцида: политика сећања у (Западној)

Немачкој од 1945. године

18.30 – 20.00 Валтер Маношек:

Политика сећања на националсоцијализам у Аустрији. Од жртве до

саучесника.

Катрин Херолд је социолошкиња из Бремена и коуредница публикације Антициганистичко стање (2009).

Валтер Маношек је професор Факултета политичких наука, Универзитета у Бечу. У фокусу његовог научног рада су историја националсоцијализма, холокауст и политике сећања. Од 1995-1999. је радио као један од креатора изложбе о злочинима Вермахта. Издао је велики број публикација на поменуте теме, између осталог у Србији познату студију: Холокауст у Србији – Војна окупациона политика и уништавање Јевреја у Србији 1941/42. (Београд, 2007).

Извор: Тим пројекта „Посета Старом сајмишту“
Advertisements