Ознаке

Читали сте:

Фотографије говоре више од речи 1. део

Фотографије говоре више од речи 2. део

Фотографије говоре више од речи 3. део

Фотографије говоре више од речи 4. део

 

Легендарне фотографије XX века које говоре више од речи. Слободно их можемо назвати и иконама XX века. На њима су забележени догађаји који су мењали историју, померали границе и утицали на свест људи. Свака од фотографија је прича за себе…

 

Енгрова виолина

Ман Реј је био амерички авангардни фотограф, неки га чек и сматрају претечом фотошопа јер је волео да експериментише са фотографијама. Ингресова виолина је његова најпознатија фотографија снимљена 1924. Овом фотографијом желео је да укаже на сличност тела жене и виолине, тако што је нацртао на леђима модела „Ф рупе“ као на виолини. Фотографија заправо представља омаж славном француском сликару Жан Огист Доминик Енгру, који је осликавао женске актове и уживао у свирању виолине. Рејов рад је био далеко испред  времена у коме је живео, савременици су га сматрали фотографским мађионичарем.

Француз плаче

Фотографија човека који плаче док немачке трупе марширају улицама Париза, јесте једна од најконтроверзнијих фотографија Другог светског рата. На њој видимо човека, који споља покушава да одржи достојанство, док му сузе навиру из очију. Заиста срцепарајућа сцена. Највероватније је фотографија снимљена 14. јуна 1940. када су Немци освојили француску престоницу. Међутим, постоје различите претпоставке, да је снимљена у Тулону или у Марсеју. Да је човек са слике ратни ветеран из првог светског рата, који не може да поднесе срамоту пораза француских трупа. Постоје и неке друге претпоставке, али оно што је сигурно да никада нећемо сазнати зашто овај цивил са избледеле фотографије плаче.

Химлер обилази ратне заробљенике

На овој ратној фотографији видимо британског заробљеника Хораса Грислија, који пркосно гледа у Хајнриха Химлера, током обиласка кампа за ратне заробљенике. Грисли је заробљен 25. маја 1940. у Француској, а затим пребачен у логор на територији Пољске. Грисли је успео да се искраде из логора више од 200 пута да би се састајао са локалном девојком у коју се заљубио. Она је била ћерка власника каменолома у коме су заробљеници радили. Након ослобођења покушао је да ступи у контакт са њом али му је стигло писмо да је умрла на порођају. Никада није сазнао да ли је дете било његово.

Papa Bear

Фотографија америчког књижевника Ернеста Хемингвеја је један од најчувенијих портрета коју је усликао канадски фотограф јерменског порекла, Јусуф Карш. Карш је славу стекао фотографишући портрете славних личности, био је у томе мајстор. Фотографија је настала у близини Хаване 1957., где је Хемингвеј живео. Портрет као да отвара душу крупног брадатог мушкарца у дебелој ролци са тугом у очима. „Човек“, присећа се Карш, „необичне нежности, најстидљивији мушкарац  кога сам фотографисао.“ Услед проблема са алкохолом, нарушеног менталног и физичког здравља, Хемингвеј је себи разнео мозак сачмаром 1961. Сви они који су прочитали његово дело Сунце се поново рађа, сетиће се чувене реченице: Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек….

Убадање у Токију

Инејиро Асанума био је јапански политичар који је убијен самурајским мачем од стране десничарског екстремисте током политичке дебате коју је преносила телевизија. Атентат се догодио 12. октобра 1960. у Токију. Асанума је предводио Социјалистичку партију Јапана, а његова подршка Комунистичкој партији Кине била је предмет бројних контроверзи у политичком животу послератног Јапана. Током дебате 17-годишњи студент Отоја Јамагучи, пробио је полицијски кордон и пред милионима гледалаца самурајским мачем нанео смртоносне повреде Асануми. Иако су биле присутне бројне ТВ екипе и новинари, само један репортер је успео да сними фотографију тренутка убиства који се одиграо муњевитом брзином. То је био Јасуши Нагао, добитник Пулицерове награде за ову фотографију, која је у америчким новинама добила прилично бизаран наслов „Убадање у Токију“. Јапанска јавност је била шокирана овим убиством, који су имали прилике да гледају на ТВ екранима. Убица Јамагучи је извршио самоубиство у притворској ћелији, а јапански социјалисти су оптужили владајућу партију Јапана, САД и ЦИА-у да стоје иза атентата.

Помоћ од „оца“

Фотографија војника који умире док се држи за одору свештеника снимљена је током краткотрајне побуне и покушаја војног удара у Венецуели 4. јуна 1962. Отац Луис Падиљо је обилазио рањене и погинуле војнике на улицама Пуерто Кабела, док су снајперски меци звиждали око њега. На фотографији се види тренутак када погођени војник тражи помоћ од свештеника и како покушава да се подигне уз његову мантију, док свештеник гледа око себе покушавајући да наслути одакле ће долетети следећи метак. Фотограф Хектор Рондон Ловера начинио је снимак док је лежао на земљи у заклону, покушавајући да сачува главу од пуцњаве. Касније је изјавио да му није јасно како је успео да начини чувену фотографију, за коју је награђен 1963. Пулицеровом наградом.

Председник Линдон Џонсон полаже заклетву

Неколико сати након убиства председника Џона Ф. Кенедија у Даласу 22. новембра 1963., тадашњи подпредседник Линдон Џонсон, по Уставу САД, преузео је дужност положивши заклетву у авиону који је у Вашингтон превозио тело убијеног Кенедија. Заклетву је положио пред федералним судијом Саром Хјуз. Чувену фотографију инаугурације је снимио Сесил Стоутон, Кенедијев званични фотограф. Стоутон је предложио да фотографише Џонсона док полаже заклетву окружен супругом и Жаклином „Џеки“ Кенеди, удовицом убијеног председника, коју је окренуо мало даље од камере, тако да још свеже мрље од крви на њеном ружичастом Шанел костиму не би биле видљиве. Многи су се тешко мирили с новим председником кога је на функцију довео метак убице. Године 1964. добио је председничке изборе, а његов мандат је обележила ескалација рата у Вијетнаму.

Девојка са цветом

Једну од најпознатијих анти-ратних фотографија начинио је француски фотограф Марк Рибо 21. октобра 1967, током протеста у Вашингтону против рата у Вијетнаму. На хиљаде младих активиста окупило се пред Пентагоном да искажу свој револт против уплитања Америке у вијетнамски рат. Војници националне гарде су употребили силу да би блокирали мирни марш демонстраната. Девојка са слике, средњошколка Џен Роуз Касмир, понудила је војницима цвет, симбол љубави и мира. Момци су у њу уперили пушке са бајонетима. Покушала је да им ухвати поглед и да разговара са њима, али није било одговора. Рибо је касније рекао да је стекао утисак да су се војници више уплашили ње, него она њих са бајонетима. Фотографија је постала симбол анти-ратних покрета 60-тих година, хипи генерације или „деце цвећа“.

Пеле и Боби Мур

Загрљај и размена дресова великих спортских ривала, Пелеа и Боби Мура, спада у најлепше моменте у историји светских првенстава у фудбалу. Фотографија је настала након утакмице између Бразила и Енглеске, на светском купу у Мексику 1970. Актуелни светски првак Енглеска из 1966. је дошао на мундијал са великим амбицијама, као и Бразил шампион из 1962., који је на овој утакмици тријумфовао са 1:0, а касније се испоставило да су и освојили светско првенство.  Фотографију је након утакмице снимио британски фотограф Џон Варли, на тај начин што је након завршетка утакмице стао поред Боби Мура и чекао да Пеле приђе. То је био први пут у историји фудбала да играчи размењују дресове након утакмице у знак узајамног поштовања, а након тога је постала уобичајена пракса и део фудбалског фер-плеја. Многи сматрају да је ова фотографија утицала на разбијање расистичких предрасуда, који су били присутни у спорту.

Државни удар

Након смрти шпанског диктатора Франциска Франка политичка ситуација у Шпанији је била нестабилна, услед економске кризе, терористичких активности ЕТА-е и одбијања дела војске да се уклопи у демократски систем заведен после смрти фашистичког диктатора. Покушај државног удара од 23. фебруара 1981., потпуковника Антониа Техера забележен је на овој фотографији. Техеро је упао на седницу шпанског парламента са припадницима војске, попео се на говорницу и пуцајући у ваздух запретио присутним посланицима да се потчине новим војним властима. Посланици су се разбежали по сали или легли на под. Само су тројица остали на својим местима, премијер Суарез, министар обране који је наредио Техеру да се повуче и председник комунистичке партије, Сантјаго Карило, који је ноншалантно припалио цигарету као да се ништа не догађа. Краљ Хуан Карлос је преузео контролу над војском и преко телевизије се обратио грађанима, Техеро је убрзо ухапшен, а војни пуч је пропао. Фотограф Мануел Перез Барипедро начинио је историјске снимке у парламенту, док му војници нису одузели камеру. Међутим филм са једанаест снимака прокријумчарио је у чарапама.

 

Погледај галерију – Фотографије говоре више од речи

Посети повезане чланке:

Фотографије говоре више од речи 1. део

Фотографије говоре више од речи 2. део

Фотографије говоре више од речи 3. део

Фотографије говоре више од речи 4. део

Жорж Скригин – ратне фотографије

Трагом фотографије човека у маси који је одбио нацистички поздрав

Трагом фотографије партизанке са Козаре

Advertisements