Ознаке

Опис победе српске војске код Куманова

Последњи поздрав (Кумановска битка) – Ратни албум Ристе Марјановића 1912-1918

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Битка је трајала два дана и једну ноћ. Турци су заузели ванредно добре позиције, које су благовремено добро утврдили и своје положаје вешто маскирали. Војни аташеи страних сила, који су после борбе ради студија разгледали кумановске положаје изјављују, да се, судећи по избору положаја и по начину утврђивања код Турака јасно види, да су Турци имали одличне комаданте, који су у танчине упознали са свима правилима модерног ратовања и да су та правила у борби на Куманову у свему применили са пуно разумевања. Што су их Срби онако сјајно надбили и силно бацили из тих утврђених положаја доказ је само и способности српских официра и беспримерне храбрости српских војника, којима је идеја водиља била: освета Косова! Били бисмо неправедни према противнику, а то није у крви нашег народа, када с дужним поштовањем не бисмо говорили о храбрости турских трупа. Два дана и једну ноћ они су небројено пута, презирући смрт, покушавали јуришем да пробију наше редове, а наше јурише више пута успевали су да задрже све док на целом фронту наши редови нису пошли на бајонет с чврстом одлучношћу, да бајонетском борбом, прса у прса, као некад на Косову, реше на коме је царство. У томе моменту близу сто хиљада Срба имало је за циљ само једно: победа или смрт равна смрти косовских мученика. Тој бујици Турци, којима се јунаштво никако порећи не може, нису могли одолети, а не би јој могла одолети ниједна друга војска, јер где се сто хиљада јунака реши на смрт и по|е у ватру с чврстом одлуком „Жив натраг не!“ ту се мора победити непријатељ ма колики он био.

Балкански рат у слици и речи 2, 27. јануар (9. фебруар) 1913.

 

Грчка војска заузима Солун

ТЕЛЕГРАМ НАЈАВЉУЈЕ ЗАУЗИМАЊЕ СОЛУНА – КРАЉ ПУТУЈЕ СПЕЦИЈАЛНИМ ВОЗОМ

Заузимање Солуна

Заузимање Солуна се очекује последња 24 сата, али објава да је грчка војска јуче умарширала у град довела је до снажних излива емоција и радости. Прво Атина, а онда и остали делови Грчке, после вели- ких догађаја осетили су неописиво олакшање које избија из душе целе нације. Нико није могао веровати да ће у рату против Турске грчка војска тако брзо победнички ући у овај највећи македонски град. А ова победа – чији су губици после дуге и тешке борбе сразмерни њеном значају, посебно у ово доба године кад је непријатељ, повлачећи се, уништио мостове па се војска борила са набујалим рекама – добија још више на значају због ироније с којом је европско јавно мњење у почетку примило објаву грчко-турског рата и због бројности непријатељских војника против којих се наша војска борила.

Престолонаследник Грчке улази у Солун

Грчки војници су ослободили први македонски град, као и некад турске али у суштини увек грчке покрајине, па њихово становништво, које је до јуче било под турском доминацијом, сад може слободно да дише. Робови могу да дигну главе и славе своју слободу. Грчка крв проливена у овој борби дошла је као кап росе да оживи увенуло цвеће македонске слободе. Због тога нико није тужан. Родитељи који су изгубили синове у светој борби за своју земљу благосиљали су своју срећу, а ако је нека мајка и пролила сузу, то је било само зато што је схватила да је смрт њеног вољеног сина донела слободу хиљадама наше браће. Сестре нису оплакивале браћу. А ако су млађа браћа и изражавала тугу, то је било само зато што сами нису имали среће да учествују у тој племенитој победи. Остварење идеала нације, бар за неке сународнике, ствара осећање опште, неограничене радости. Свако грчко срце, сваки грчка душа, ма где на планети, сад су окренути према пољима Македоније. Уласком у Солун, грчка војска је додала још једну славну страницу грчкој историји и стекла ново поштовање своје снаге.

Embros, Атина, 27. октобар 1912.

  • Да ли налазите сличности у описима битке код Куманова и заузимања Солуна?
  • Видите ли претеривања?
  • Чему она служе?

Извор: Историјска читанка 3, Балкански ратови

Advertisements