Ознаке

,

Стари Египћани су имали развијену писменост. Да би човек постао писар, морао је много да учи јер је египатско писмо (хијероглифско) било веома сложено. Писарски посао се веома ценио, а и сами писари су били поносни на своје умеће. У наредном тексту сачуваног са староегипатског папируса – Хетијеве поуке сину Пепију, отац саветује сина да је најбоље занимање писара. Отац води сина у школу  и саветује му да вредно учи за писара. Описује му све друге занате и показује му како занатлије лоше пролазе у животу, ако се упореде са благодетима писарског позива.  

Хети и његов син Пепи путовали су бродом по реци Нилу у правцу југа — према престоници. Хети је имао намеру да сина Пепија да у школу да тамо учи заједно с децом велможа. И док су пловили, отац је говорио сину: „Ништа није важније од писма. Више вреди познавати писмо него изучити било који занат. Писар већ као дете почиње да ниже успехе. Облачи се у ланене тканине, а поверавају му се и поједини важни послови. Занатлија који реже бакар више се замара него земљорадник. Земљорадник је ноћу слободан, а тај занатлија ради више но што руке могу да стигну.

Мајстор који реже и бруси драго камење мора примити на обраду сваки тврди камен. Када од тога камена изради жељени предмет, осећа велику клонулост, а руке и не осећа. Као да су замрле. Радећи седи до мрака, па су му и колена и леђа искривљени.

И берберин ради до мрака. Обилази улице и тражи да ли ће се ко јавити да га обрије. Он сакати свој палац само зато да би могао напунити стомак. Да ти кажем како је бедан зидар и шта он све подноси када мора дуго боравити на ветру. Обично гради у тесном простору, везан за главицу стуба. Док тако виси, одећа му страда и она је на крају сва поцепана и прљава. Често је гладан, јер добијену храну носи кући, где га чекају напуштена деца.

Баштован изјутра залива поврће, а увече се брине о лози. И тако сваког дана. На крају се може рећи да је и његов живот лош.

Ткач ради за разбојем у затвореној просторији. Горе му је него жени. Никада да удахне мало свежег ваздуха. Своју храну нуди вратару и стражару не би ли му дозволили да мало изађе на светлост. Да ти кажем, сине, нешто и о рибару. Рибарење је горе од сваког другог занимања. Када рибар, стојећи на реци, не би ништа ни радио, увек би био у друштву крокодила. Нико не може да му каже: „Тамо је крокодил!”. Он лови рибу, а за читаво то време слеп је од страха.

Добро запамти, сине: нема занимања којим неко не руководи и где неко занатлији не издаје наређења. Изузетак је једино писар, јер је он сам свој руководилац. Када неки човек познаје писмо, људи му кажу: О, добро је теби! Немој заборавити ни занемарити ово што ти кажем. Јер ја то чиним једино из љубави према теби. Кориснији је дан у школи него вечност. Нема тог писара који се не снабдева храном и стварима из дома царева, био нам он жив и здрав! Ето, ја то остављам у аманет и теби и деци твојој.

Advertisements