Ознаке

Наталијина рамонда – Наталијина рамонда (Ramonda nathalie), биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболикаје вишеструка, и због станишта и због имена- цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла српска држава.
Албанска споменица – Медаља за спомен на повлачење српске војске које је претходило победи у Првом светском рату.

Законом о изменама и допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник РС“, бр. 92/2011 од 7. 12. 2011), у државне празнике уврштен је и Дан примирја у Првом светском рату (празнује се 11. новембра).

Имајући у виду значај Првог светског рата у историји Србије, било би оправдано да се Дан примирја обележи на пригодан начин. Свечаности на којима би државни званичници и представници удружења ратника и њихових потомака полагали венце на споменике требало би да буду само део ширег оквира за прославу. Република Србија могла би да, користећи и упоредна искуства, али, пре свега, поштујући домаће обичаје и традицију, пронађе нови, видљивији, упечатљивији и масовнији начин за обележавање Дана примирја. Као могуће решење за ознаку која би у седмици пре Дана примирја и на сам празник била ношена може се предложити цвет Наталијина рамонда (Ramonda nathalie). У питању је биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

Наталијина рамонда

Љубичаста и жута боја колачића, како се, такође, назива Наталијина рамонда, могу бити искоришћене самостално или у комбинацији са неким другим бојама или могу бити замењене неким другим симболичним дизајном и бојама. Како велику симболичну вредност када је у питању сећање на Први свестки рат у Србији има Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније (Албанска споменица), могуће је да боје заменице за то одликовање – зелена и црна – нађу место у дизајну амблема који би био коришћен за обележавање Дана примирја. Република Србија могла би да започне обичај ношења цвета у недељи која претходи Дану примирја. У тим данима, а на основу препоруке Владе, државни функционери и запослени у државној управи, ученици, студенти, спортисти, као и јавне и медијске личности, могли би да на реверима и другим прикладним местима, носе одговарајући симбол.

Албанска споменица и заменица за орден

Дану примирја у Првом светском рату посебна пажња поклања се у Великој Британији и земљама Комонвелта, али и друге државе на тај или неки други дан сећају се палих бораца и настрадалих цивила. Вишедеценијска је британска традиција да у периоду пред Дан сећања – како се, такође, назива Дан примирја – готово целокупно становништво, а посебно државни званичници, службеници, медијски радници и друге категорије грађанства, на реверима носе стилизовани цвет булке. Црвено-црни цвет дивљег мака – који је, према поезији и предању, први после рата никао на пољима Фландрије, на којима су страдали милиони војника – дели се и страним учесницима комеморација на војним гробљима.

У Руској Федерацији на сличан начин обележава се Дан победе у Другом светском рату. Волонтери, по правилу млади људи, деле на улицама градова наранџасто-црне траке – георгијевску ленту (у бојама са Ордена Светог Ђорђа). Осим трака бесплатно се могу добити и налепнице за аутомобил са натписом „хвала“ или „памтимо“.

Извор: Народна библиотека СрбијеНационално обележје Дана примирја у Првом светском рату

Погледај повезане чланке: Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар

Advertisements