Ознаке

Елизабета I Тјудор – Краљица Енглеске и Ирске

Од најранијих година детињства краљица Енглеске, Елизабета I,била је окружена опасностима и интригама. Њен долазак на свет донео је разочарање њеном оцу, Хенрију VIII, који је очајнички желео мушког наследника. Хенри се прогаслио старешином енглеске цркве да би могао поново да се разведе и ожени, а све у настојању да с новом женом коначно добије сина. Елизабети су биле две и по године када је њена мајка Ана Болен, Хенријева друга жена, погубљена пошто ју је претходно Хенри оптужио за прељубу. Елизабета је прогашлена ванбрачним. После Хенријеве смрти 1547. године у у заштиту ју је узела покојникова удовица и шеста жена, Катарина Пар, да би је потом васпитавала и образовала заједно са Елизабетиним полубратом, краљем Едвардом VI. Када је 1553. престо заузела њена старија полусестра Мери, Елизабета се нашла у опасној ситуацији. Мери је, као католкиња, имала све разлоге да зазире од своје сестре која се лако могла наметнути као протестански кандидат за престо. Елизабета је опстала тако што се држала подаље од свих закулисних радњи усмерених против Мери, одржавајући привидну лојалност. Најгоре кроз шта је прошла било је кратко утамничење у Лондонској кули 1554 године.

Златно доба

Портрет насликан у част Елизабете, након победе над Шпанијом. Елизабета под својом руком држи глобус, што представља моћ њене империје.

Пошто су њен брат и сестра рано умрли, Елизабета је заузела престо у својој 25. години. На самом почетку владавине мудро је одабрала саветнике, што се нарочито односи на њеног државног секретара, Вилијама Сесила. Циљ који је својим сарадницима поставила као кључни била је њена безбедност као и опстанак државе. А да би се такав циљ остварио, неопходно је бити опрезан, подозрив и кад затреба немилосрдан. Елизабета није прихватала протестански екстремизам; захтевала је да краљица, има контролу над црквом, али је, у исти мах настојала да избегне мешање у сложена питања црквеног учења.  Завере и побуне енглеских и ирских католика обележиле су читаву њену владавину. Елизабета је своју рођаку Мери, краљицу од Шкотске, бацила у тамницу и напослетку погубила као опасну католичку наследницу престола. На сличан начин Елизабета је покушала да избегне мешање у верске ратове који су пустошили Европу, али је пружила подршку холандским протестантима против католичке Шпаније.

Краљица девица

Краљица Елизабета као судија

Тешко је проценити каква је била Елизабетина улога укултурном процвату који се у Енглеској одиграо за време њене владавине, као и у подвизима енглеских  помораца тога доба. Она је финансијски подржавала уметнике, мада је, што се тиче позоришта, више волела лакрдијашке предтставе. Пустолови попут сер Франсиса Дрејка уживали су њену наклоност; Елизабета им је помагала кад год би њихови планови могли да помогну остварењу њених наума. Елизабетини саветници покушавали су да ојачају безбедност државе тако што су посредовали у скалпању брака из користољубља између краљице Елизабете и господара неке друге земље. Мада се Елизабета поигравала с просцима, ниједном од њих није рекла судбоносно „да“. Одбојност коју је осећала према браку имала је крајње једноставне побуде. Тако неудата, владала је сама; кад би ступила у брак, неизбежно би власт морала да уступи свом супружнику. Последњих година живота, како су један по један умирали њени миљеници и саветници, Елизабета је остајала све усамљенија…

 

Приредила: Николина Вукашиновић VII-4

Advertisements