Ознаке

„Крајња злоба, патологија или идеолошко убеђење нису нужни како би помогли појединцу да почини бескрајно зло.“ (Хана Арент)

На филмском фестивалу „Слободна зона“, приказан је филм „Хана Арент“ немачке редитељке Маргарет фон Трота, са Барбаром Суковом у главној улози. Хана Арент је била Немица јеврејског порекла, натурализована Американка, која се бавила грађанским слободама и људским правима. Једна је од најзначајнијих жена XX века – интелектуалка која је оставила неизбрисив траг у савременој филозофији и политичкој теорији.

Радња филма је смештена у период између 1960. и 1964. године и описује Ханин пут у Јерусалим и чувено суђење нацистичком злочинцу Адолфу Ајхману. Процес се одвијао у Јерусалиму 1961, а она је овај сензационални догађај пратила као репортер угледног америчког магазина „Њујоркер“. Адолф Ајхман је сматран једним од највећих злочинаца Трећег Рајха, руководио је истребљењем милиона Јевреја током Холокауста. Кординирао је операције транспорта људи у концентрационе логоре. Након рата успео је да побегне од Американаца и да се сакрије у  Аргентини, где су га 1960. године киднаповали припадници Мосада и извели на суд. Као бивши СС потпуковник и ратни злочинац осуђен је на смрт вешањем, које је извршено у израелском затвору у Рамли 1. јуна, 1962.

Хана Арент је извештавајући са суђења, очекивала да ће на оптуженичкој клупи пронаћи чудовиште и монструма. Међутим, била је изненађена јер Ајхман није показивао никакве патолошке и злочиначке склоности. Он се држао као обичан службеник којем је стало само да добро обави свој посао, на чему се заснивала његова одбрана. Њен текст о Ајхману, човеку који је одговоран за страдање милиона Јевреја у Аушвицу, изазвао је велики скандал у светској јавности. Она на оптуженичкој клупи није видела чудовиште у човечијем облику, већ равнодушног човека који је тврдио да је само „радио свој посао“.  Хана Арент је у свом култном делу „Ајхман у Јерусалиму: Извештај о баналности зла“, поставила чувену тезу да велика зла у историји нису починили фанатици и социопате, већ обични људи који су се покоравали законима државе, да су акцијама у којима су учествовали слепо извршавали наређења својих претпостављених. Филм се фокусира на кључну мисао Хане Арент о личној одговорности појединца. Морална дужност сваког човека је да се стара о свету у коме живи и да преузме одговорност за оно што се чини у његово име.

 

Advertisements