Ознаке

,

Политиколог др Лоренс Брит је у својој студији о фашизму[1] проучавао најпознатије фашистичке и ауторитарне режиме на свету. На основу анализе владавине Адолфа Хитлера (Трећи Рајх), Бенита Мусолинија (Италија), Франциска Франко (Шпанија), Сухарта (Индонезија), Аугуста Пиночеа (Чиле); др. Брит је истакао 14 заједничких именитеља карактеристичних за фашистичке државе. На основу тога је извукао 14 карактеристика фашизма. Бритова анализа је актуелна и примењива у данашњим друштвима и политичким системима. На основу карактеристика које је изнео можемо повући паралеле између савремених државама и уочити неке заједничке именитеље које деле са фашистичким државама, као и са ауторитарним облицима власти.

fasizam

1. Снажно и континуирано изражавање национализма

Почев од истицање застава, преко националних симбола на одећи, као израза патриотизма грађана, фашистички режими употребљавају патриотске пароле, слогане, симболе, националистичке песме. Презир према страним утицајима које се граничи са ксенофобијом, присутан је њиховој пропаганди.

2. Омаловажавање људских права

Фашистички режими посматрају људска права као безначјну вредност и препреку остваривању циљева владајуће елите. Кроз циљану примену пропаганде према јавности, грађанима је прихватљиво кршења људских права маргиналних група, па чак и демонизацију оних чија су мета. Када се напади и злостављање не могу сакрити од очију јавности, власти прибегавају скривању чињеница, порицању и дезинформацијима.

 3. Идентификација непријатеља/жртвених јагањаца у циљу мобилизације маса

Заједничка нит која спаја ове режимима је употреба жртвених јагањаца као средство да се скрене пажња грађана са других проблема, да пребаце другима кривицу за неуспех, и да каналишу фрустрацију у контролисаним правцима. Методе немилосрдне пропаганде према жртвама су веома ефикасне. Често ауторитарни  режими подстичу „спонтане“ изливе гнева против циљних група. Обично су то комунисти, социјалисти, либерали, Јевреји, етничке и расне мањине, као и традиционални национални непријатељи, припадници других религија, секуларисти, хомосексуалци. Присталице ових таргетираних група су сходно томе означени као „терористи“ (издајници).

 4. Превласт војске/пасионирани милитаризам

Владајуће елите увек се поистовећују са војском и индустријском инфраструктуром која је подржава. Несразмеран удео националних ресурса се издваја за војску, чак и када су потребе домаће економије акутне. Војска је представљена као израз национализма, а користи се кад год је могуће да се афирмишу национални циљеви, запрети другим народима, и повећа моћ и престиж владајуће елите.

5. Осиони сексизам

Из просте чињенице да политичком елитом и националном културом доминирају мушкарци, ови режими неминовно посматрају жене као грађане другог реда. Таква друштва су одлучно против абортуса и веома хомофобична. Њихови ставови се огледају у драконским законима који уживају велику подршку од стране званичне цркве у земљи, а у спрези са црквом, режими правдају своје злоупотребе.

6. Контролисани медији

Неки режими држе медије под директном контролом и не дозвољавају им да скрену са партијске линије. Други врше суптилнију контролу медија. Методе притиска су разне: контроле дозвола за рад, економски притисак, захтеви за патриотско извештавање или отворене претње. Директори масовних медија су често политички повезани са владајућом елитом, заједно са њима прикривају од јавности неуспехе власти.

7. Опсесија националном безбедношћу

Неизбежно, национална безбедност је апарат под директном контролом владајуће елите. То је обично инструмент угњетавања, који ради у тајности и нема никаквих ограничења. Акције службе безбедности су оправдане под паролом заштите „националне безбедности“, а испитивање њихових активности је представљено као непатриотски или чак издајнички чин.

8. Тесна повезаност религије и власти

За разлику од комунистичких режима, фашистички и ауторитарни режими никада нису проглашени „безбожничким“ од стране њихових противника. У ствари, већина режима је повезана са владајућом религијом у земљи и одлучно се представља као бранитељ те религије. Пропаганда редовно ствара илузију да je владајућa елитa заштитник вере и противник „неверника“. Чињеница да понашање владајуће елите није у складу са нормативима те религије, је гурнута под тепих.

9. Заштита моћи корпорација

Иако је живот обичних грађана под строгом контролом, слободно пословање великих корпорација није угрожено. Владајућа елита посматра корпоративну структуру, као начин да обезбеди не само војну производњу (у развијеним државама), већ и додатна средства друштвене контроле. Чланови економске елите су често повлашћени од стране политичке елите, како би обезбедили заштиту узајамних интереса, посебно у сузбијању права осиромашених грађана.

10. Снага радника је ограничена или елиминисана

Радничке организације су означене као један центар моћи који могу провоцирати политичку хегемонију владајуће елите и њених савезника из корпоративе, те су неминовно сломљене или немоћне. Сиромашни су грађани другог реда, изложени сумњи или отвореном презиру.

11. Омаловажавање и сузбијање интелектуалаца и уметника

Интелектуалци и слобода изражавања су анатемисани од стране ових режима. Интелектуалне и академске слободе се сматрају атаком на националну безбедност и патриотске идеале. Универзитети су строго контролисани, а политички неподобни професори прогањани или елиминисани. Слободоумне идеје или критике се снажно нападају, ућуткују или сламају. Овим режимима, уметност и књижевност треба да служе за спровођење националних интереса или немају право на постојање.

12. Опсесија криминалом и кажњавањем

Већина ових режима има драконски правосудни систем са огромном затворском популацијом. Полиција се обично глорификује и има скоро неограничену моћ, што јој дозвољава огромне злоупотребе. Моћ полиције се користи у монтираним политичким процесима против политичких противника. Страх и мржња од криминалаца или „издајнике“, често се користи као изговор пред грађанима за јачање полицијских снага.

13. Неспутана корупција

Они који су у пословним круговима или блиски власти користе свој положај да се обогате. Корупција је процес који се развија у оба правца; елита власти добија финансијске поклоне и имовину од економске елите, који заузврат уживају подршку владе и монопол. Политичка елита је у прилици да стекне имовинску корист крађом националних ресурса. Под контролом државне безбедности и медија, оваква корупција је у великој мери неспутана и скривена од очију јавности.

14. Намештени избори

Парламентарни избори или истраживања јавног мњења у оваквим државама су обично лажирани. Уобичајени методи који се користе у циљу остваривања жељеног изборног резултата укључују контроле изборног система, застрашивање присталица опозицијие, уништавање или крађу гласова.

Погледај повезане чланке:

Умберто Еко – Вечни фашизам

Економска криза је мајка фашизма – Луис Брито Гарсија

Пад либерализма


[1] Laurence W. Britt, Fascism Anyone?, Free Inquiry magazine, Volume 23, Number 2.