Ознаке

,

Напади германских племена и грађански ратови довели су до опадања трговине у Западној Европи које је достигло врхунац у 9. веку. У то време Арабљани су загосподарили обалама Африке и Шпаније, а њихови бродови су контролисали поморске путеве. Јевреји су и даље трговали између муслимана и хришћана, али размена робе текла је у смањеном обиму. У Италији је почело оживљавање трговине које ће имати велики утицај на Западну Европу. Венеција је извозила жито, вино и дрво у Цариград, а са друге стране куповала је готове производе које је продавала суседима. У 10. веку Ђенова и Пиза развијају трговину дуж обала Француске, упркос нападима арабљанске флоте. Поменута два италијанска града, уједињени у борби против муслимана, успели су да освоје Корзику и Сардинију. Развој Ђенове и Пизе убрзали су крсташки ратови. Њихова флота превозила је до Јерусалима војску и вернике који су ишли да се поклоне светињама у Палестини. Продавали су свилене тканине, шећер и зачине, што им је омогућило велику зараду.

srednjovekovni gradУ време док је северна Италија постала центар трговине у Средоземљу, Фландрија је имала исту улогу у другом делу Европе. Пре него што су Римљани освојили Галију, област данашње Белгије била је позната по вуненим тканинама. Фламански трговци успели су да пласирају производе широм Европе. Центри трговине постали су градови: Бриж, Ган и Лил. Убрзо, у фламанским радионицама није више могло да се произведе довољно вуне за ткање и зато су трговци почели да односе тканине у Енглеску, како би купили сиров материјал-вуну. До краја 11. века Фландрија и северна Италија достигле су врхунац, али међусобна размена била је веома слаба. Основни узрок томе били су напади арабљанских гусара. Најлакши пут од Италије до Фландрије ишао је до Марсеја, преко Провансе до долине реке Роне, а затим је избијао у централну Француску. Ипак, овај трговачки пут био је веома скуп и није био исплатив, због великих царина које су наплаћивали феудални господари.

hansaПочетком 12. века грофовови Шампање доживели су успон. Они су претворили своје поседе у огромну пијацу и основали су сајмове у градовима: Троа, Прованс и Лањи на Марни. Грофови су бирали место на коме ће одржати сајам, подизали су тезге, обезбеђивали наоружане људе да одржавају ред и судије да пресуђују у споровима. Сајмови су били пажљиво организовани и сваки дан трговало се одређеним производом. Последњег дана на сајму, трговци су доносили новац и плаћали робу. Гроф је изнајмљивао тезге по великим ценама, убирао приходе од царина и новчаних казни које су се плаћале за кршење правила сајма. Добијени новац он је користио да прошири власт и унапреди пословање сајмова.

Шампања је постала средиште трговаца из Италије и северне Европе. Градови на Апенинском полуострву пласирали су производе: мачеве, тканине и расне коње из Ломбардије. Италијански трговци су такође доносили свилу, шећер и зачине, док су људи са далеког севера продавали крзна, мед и дрвене предмете. Сајмови у Шампањи су скоро две стотине година имали водећу улогу у Европи, али нису били једини. У 12. веку појавили су се и други сајмови, које су основали феудални господари. Тако је епископ Винчестера организовао  куповину и продају стоке у свом граду, док је на истоку Енглеске постојао велики сајам вуне. У 14. веку опао је значај сајмова у Шампањи и започео развој трговачких веза између Италије и северозапада  Европе. Разлог томе је зато што је Шампања дошла под власт француских краљева, који су повећали цене изнајмљивања тезги и царине на продату робу и трговина је постала неисплатива. Појавили су се и нови поморски путеви. Венеција је штитила своје трговце уз помоћ великих и наоружаних бродова, што је било пресудно да Млечани постану водећи трговци у Европи.

 

Литература:

Сидни Пеинтер, Историја средњег века (284-1500), Београд 1997, стр. 254-260.

Приредио: Михаило Алимпић VI-2

 

Прочитај радове на исту тему:

Развој средњовековних градова

Успон градова у средњем веку

Advertisements