Ознаке

,

Гаји сумњу у владајуће идеологије и принчеве.
Држи се подаље од принчева.
Чувај се да свој говор не загадиш језиком идеологија.
Веруј да си моћнији од генерала, али се не мери с њима.
Не веруј да си слабији од генерала, али се не мери с њима.
Не веруј у утопијске пројекте, осим у оне које сам ствараш.
Буди једнако горд према принчевима и према гомили.
Имај чисту савест у односу на привилегије које ти твој занат писца доноси.
Проклетство твог избора немој бркати са класном опресијом.
Не буди опседнут историјском хитњом и не веруј у метафору о возовима историје.
Не ускачи, дакле, у “возове историје”, јер је то само глупава метафора.
Имај увек на уму мисао: “Ко погоди циљ, све промаши.”
Не пиши репортаже из земаља у којима си боравио као туриста; не пиши уопште репортаже, ти ниси
новинар.
Не веруј у статистике, у цифре, у јавне изјаве: стварност је оно што се не види голим оком.
Не посећуј фабрике, колхозе, радилишта: напредак је оно што се не види голим оком.

kis
Не бави се економијом, социологијом, психоанализом.
Не следи источњачке филозофије, зен-будизам итд; ти имаш паметнија посла.
Буди свестан чињенице да је фантазија сестра лажи, и стога опасна.
Не удружуј се ни са ким: писац је сам.
Не веруј онима који кажу да је ово најгори од свих светова.
Не веруј пророцима, јер ти си пророк.
Не буди пророк, јер твоје је оружје сумња.
Имај мирну савест: принчеви те се не тичу, јер ти си принц.
Имај мирну савест: рудари те се не тичу, јер ти си рудар.
Знај да оно што ниси рекао у новинама није пропало заувек: то је тресет.
Не пиши по наруџбини дана.
Не клади се на тренутак, јер ћеш се кајати.
Не клади се ни на вечност, јер ћеш се кајати.
Буди незадовољан својом судбином, јер само су будале задовољне.
Не буди незадовољан својом судбином, јер ти си изабраник.
Не тражи морално оправдање за оне који су издали.
Чувај се “ужасавајуће доследности”.
Чувај се лажних аналогија.
Поверуј онима који скупо плаћају своју недоследност.
Не веруј онима који своју недоследност скупо наплаћују.
Не заступај релативизам свих вредности: хијерархија вредности постоји.
Награде које ти додељују принчеви примај с равнодушношћу, али ништа не чини да их заслужиш.
Веруј да је језик на којем пишеш најбољи од свих језика, јер ти другог немаш.
Веруј да је језик на којем пишеш најгори од свих, мада га не би заменио ни за један други.

Не наступај у име своје нације, јер ко си ти да би био ичији представник до свој! Не буди у опозицији, јер ти ниси наспрам, ти си доле. Не буди уз власт и принчеве, јер ти си изнад њих. Бори се против друштвених неправди, не правећи од тога програм. Немој да те борба против друштвених неправди скрене са твога пута…

“Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих”. (Откривење Јов., 3,16)
Не буди сервилан, јер ће те принчеви узети за вратара.
Не буди надувен, јер ћеш личити на вратаре принчева.
Немој дозволити да те увере да је твоје писање друштвено некорисно.
Немој мислити да је твоје писање “друштвено користан посао”.
Немој мислити да си и ти сам користан члан друштва.
Немој дозволити да те увере да си стога друштвени паразит.
Веруј да твој сонет вреди више од говора политичара и принчева.
Знај да твој сонет не значи ништа спрам реторике политичара и принчева.
Имај о свему своје мишљење.
Немој о свему рећи своје мишљење.
Тебе речи најмање коштају.
Твоје су речи најдрагоценије.
Не наступај у име своје нације, јер ко си ти да би био ичији представник до свој!
Не буди у опозицији, јер ти ниси наспрам, ти си доле.
Не буди уз власт и принчеве, јер ти си изнад њих.
Бори се против друштвених неправди, не правећи од тога програм.
Немој да те борба против друштвених неправди скрене са твога пута.
Упознај мисао других, затим је одбаци.
Не стварај политички програм, не стварај никакав програм: ти ствараш из магме и хаоса света.
Чувај се оних који ти нуде коначна решења.
Не буди писац мањина.
Чим те нека заједница почне својатати, преиспитај се.
Не пиши за “просечног читаоца”: сви су читаоци просечни.
Не пиши за елиту, елита не постоји; елита си ти.
Не мисли о смрти, и не заборављај да си смртан.
Не веруј у бесмртност писца, то су професорске глупости.
Не буди трагично озбиљан, јер то је комично.
Не буди комедијант, јер су бољари навикли да их забављају.
Не буди дворска луда.
Не мисли да су писци “савест човечанства”: видео си већ толико гадова.
Не дај да те увере да си нико и ништа: видео си већ да се бољари боје песника.
Не иди ни за једну идеју у смрт, и не наговарај никог да гине.
Не буди кукавица, и презири кукавице.
Не заборави да херојство захтева велику цену.
Не пиши за празнике и јубилеје.
Не пиши похвалнице, јер ћеш се кајати.
Не пиши посмртно слово народним великанима, јер ћеш се кајати.
Ако не можеш рећи истину – ћути.
Чувај се полуистина.
Кад је опште славље, нема разлога да и ти узимаш учешћа.
Не чини услуге принчевима и бољарима.
Не тражи услуге од принчева и бољара.
Не буди толерантан из учтивости.
Не истеруј правду на конац: “с будалом се не препири”.
Немој дозволити да те увере да смо сви једнако у праву, и да се о укусима не вреди
расправљати.
“Кад оба саговорника имају криво, то још не значи да су обојица у праву.” (Попер)
“Дозволити да други има право не штити нас од једне друге опасности: да поверујемо да можда сви имају право.” (Идем)
Немој расправљати са игнорантима о стварима које први пут од тебе чују.
Немој да имаш мисију.
Чувај се оних који имају мисију.
Не веруј у “научно мишљење”.
Не веруј у интуицију.
Чувај се цинизма, па и сопственог.
Избегавај идеолошка општа места и цитате.
Имај храбрости да Арагонову песму у славу Гепеуа назовеш бешчашћем.
Не тражи за то олакшавајуће околности.
Не дозволи да те увере да су у полемици Сартр-Ками обојица били у праву.
Не веруј у аутоматско писање и “свесну нејасност” – ти тежиш за јасношћу.
Одбацуј књижевне школе које ти намећу.
На помен “социјалистичког реализма” напушташ сваки даљи разговор.
На тему “ангажована књижевност” ћутиш као риба: ствар препушташ професорима.
Онога ко упоређује концентрационе логоре са Сантеом, пошаљеш да се прошета.
Ко тврди да је Колима била различита од Аушвица, пошаљеш до сто ђавола.
Ко тврди да су у Аушвицу требили само вашке а не људе – исти поступак као горе.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Данте)

(1984)

Живот, литература, 1990. (интервјуи и есеји)

Advertisements