Ознаке

,

1Ако отмена породица жели да њихов син догура до витеза, отпремиће га неких седам година у домаћинство каквог племића. Овде ће дечак постати паж и учиће се добрим манирима и јахању уз дугогодишњу обуку. Са неких петнаест година, паж је постајао штитоноша и обављао је дужност витезовог личног слуге. Било је потребно да савлада борилачке вештине и научи правила понашања какво се очекивало од витеза. Тада ће учити и да барата оружјем као и да бди над господаревим оклопом и коњима. Штитоноше су морали непрестано да вежбају и јачају мишиће. Неке од вежби којима су усавршавали ратничке вештине су: рвање, бацање камена, борба мачем, акробације, борба мотком. Каткад је штитоноша пратио свог витеза у бој, помагао му да обуче оклоп и притрчавао му ако буде рањен или остане без коња. 2У XI и XII веку, штитоноше су по прилици били слуге из нижих друштвених слојева. Касније, отмени младићи ступају у штитоноше пре него што их прогласе за витезове, јер је у позном средњем веку витешки ранг био веома скуп, те су га намерно избегавали и остајали штитоноше. Најзад, ако покаже завидно умеће кад наврши 21. годину, штитоношу ће прогласити у витеза. Превођење у витеза се обављало на посебном догађају – светковини мачеположења – током које он клекне пред господарем или краљем који га лако додирне мачем по рамену.

ЖИВОТ У ЗАМКУ

3У средњем веку замак је био утврђење које је служило као краљев или господарев дом. Многи замкови имали су и затворе, оружарницу и ризницу као и просторије за војнике. Замкови су често грађени на узвишењима која су пружала природну заштиту. Тврђава не само да је имала најбоље одбрамбено место у време напада, веђ су ту господар, његова породица и пратња живели. У њој се налазила пространа сала у којој су сви јели. Слуге су доносиле храну из оближње кухиње. Сала је била осветљена свећама и бакљама направљеним од дрвета и лоја. Иако је у њој постојао велики камин у коме горело дрво да би се просторија загрејала, на прозорима није било стакла и замкови су углавном били хладни. Ноћу би се господар и његова супруга повлачили у своје приватне одаје док су се пратња и слуге увијали у огртаче и спавали на поду покривеном сламом, заједно за домаћим животињама.

ГОСПА

4Жена средњег века, макар била и високог рода, ужива знатно мање права него наше савременице. Дешавало се тада да девојчица од 14 година већ живи са мужем. Њена је породица уговорила брак, спремила мираз: тим ће се даром сладити њен супруг. Како и наследство девојчино припада мужу, то витезови неретко просе богату наследницу. Но, у приватном животу госпа је на равној нози са својим супругом. У срећном браку, она је њему подршка у ослонац. Неће се устручавати да на себе преузме сву бригу за дворац у његовом одсуству. Штавише, буде тако па госпа брани замак под опсадом и разгони непријатеља.

Приредила: Јована Скокин VI-1

Advertisements