Ознаке

,

Поред рада на реформи српског језика и прикупљању народних умотворина, Вук Караџић се бавио и историографским радом. Као учесник Првог српског устанка, Вук је спремио огроман материјал о догађајима све до 1814, као и о владавини кнеза Милоша Обреновића. Најистакнутије вође Првог српског устанка Вук је описао у неколико историјских монографија. Вук је  немачком историчару Леополду Ранкеу дао материјал о Првом срском устанку, према којој је Ранке касније написао „Српску револуцију.“

Vuk KaradzicИСТОРИЈСКИ СПИСИ

  • Житије Ајдук-Вељка Петровића (1826)
  • О старој историји, турској владавини, хајдуцима(1827)
  • Прва година српског војевања на даије (1828)
  • О Милошу Обреновићу (1828, 1832)
  • Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља(1829)
  • Друга година српског војевања на даије (1834)
  • Одговор на лажи и опадања у «Српском улаку» (1844)
  • Правитељствујушчи совјет (1860)

 

Дахијска насиља у београдском пашалуку

seca knezova„Када се огласи наоколо да су паше (јањичари) Аџи-Мусгај-пашу убиле и да су против цара, онда навале из околни крајева, особито из Босне и Арнаутске, све беспослице и крвници и бескућници у Биоград, као орлови на стрвину; и даије и све радо попримају: једно, да би се могли бранити ако би цар на њи војску подигао као на Пасманџију, а друго, да се и између себе један од другог чувају. Бошњаци су највише долазили на лађама под именом чамџија, а њи је највише примао Фочић, који је може бити, и сам од старине био Бошњак или Ерцеговац (из Фоче?) и за оно вријеме док су из Биограда били ишћерани у Босни сједио. Млоги су тада у Биоград дошли голи и боси, па се ондје одма оковали у сребро и у злато, и обукли у свилу и у кадифу, и узјаали на атове са рахтовима…

Сад већ ни судија други није било у земљи осим дајиа и њиови кабадаија и субаша; кнезови су послије Аџи-Мустај-пашине смрти одма изгубили власт у народу, а и кадија дје се који налазио, није смио од њи ни помолити свога ћитапа. Они су људ’ма судили и пресуђивали по својој вољи, људе били и убијали, глобљавали, отимали (или узимали као своје) коње и оружје, и друго што им се дје допало; најпослије стану силовати жене идјевојке: изгонили су ји у коло, да играју пред њиовим ановима и чардацима, или пред чадорима, па које су им се допацале, оне су узимали к себи; тако данас једну а сјутра другу: кадшто по једну акадшто и по двије и по три уједанпут.“

Прва година српског војевања на даије

 
 

Почетак Првог српског устанка

prvi srpski ustanak

„Народ пак, коме је зулум ионако био додијао, стане се већма и већма бунити: не знајући нико зашто Турци сијеку, сваки се морао бојати да и на њега ред не дође. Кад се већ стане бројити: овога су посјекли, онога убили из пушке, онога затворили, онога нијесу нашли код куће, овај угекао а онај се сакрио, онда ови бјегунци стану тражити један другога. Тако се састану Црни Ђорђије и Јанко Катић (бивши биљубаша за времена Аци-Мустај-пашина, из најие биоградске из села Рогаче) и Васо Чарапић (коме су брата убили) са млогим другим бјегунцима; пак још стану истраживати и прибирати к себи и ајдуке, који су у оно доба године били по јатацима, и стану се договарати шта ће сад радити: Турци (веле) све зулуме измишљаше пак сад најпослије наумише да нас све исјеку и побију. Ту сад другог суда ни спасенија нема, него да се бранимо, и да бијемо и ми њи; кад ћемо везани женски мријети од њиови џелата и сеиза боље је да мремо јуначки, као људи, бар да замијенимо своје главе и да покајемо своју браћу; а жене и дјеца и куће ако нам пропадну, ни онако нијесмо господари од њи. Овакви разговор није никоме био тако по вољи као ајдуцима и родбини оније што су и Турци побили, а ни остали нијесу могли ништа рећи против њега. Сад, дакле, ништа више није требало него убити на видику само једног Турчина да људи виде. И тај се почетак учини у најии биоградској, у селу Сибници. Дошавши ту чета бјегунаца и ајдука, запали у по дана сибнички ан, и побије све Турке који се ондје затекну, и разграби им коње и руо и оружје. Сад се већ народ завадио с Турцима: ако је који досад и мислио да Турци бирају и сијеку само кнезове и знатније људе, и да неће зар све раје исјећи, али, вели, сад ће заћи па редом сјећи и палити и робити.“

Прва година српског војевања на даије

 

Буна на дахије прераста у устанак за збацивање турске власти

Zastava srpske revolucije„Срби су Хафис-пашу који је ишао на њих са 20000 војника упућивали да иде царским друмом преко Јагодине за Београд, али им он љутито рече: „Ја знам гдје је Биоград, нити требам хајдука да ми казују и заповиједају којим ћу путем у њега ићи“… Па дигне војску из Параћина, те удари на српске шанце на Иванковцу да их онако узгред очисти, да му не остају за леђима, и тако ударивши се ту, били су се од јутра до мрака, Турци једнако јуришајући, а Срби се бранећи. Турци освоје мали српски шанац у комеје био и топ, а Срби опет, који нису били у шанчеве затворени, отму у шуми од њих цебану, и у великом шанцу одрже се храбро; и Турака у јуришању толико изгине да се Хафис-паша готово уплаши, и о Србима сасвим другачије стане мислити. Како ноћ бој прекине, тако Турци заноће око шанца српскога. Тај исти дан дође Кара-Ђорђије у Јагодину са пет хиљада људи и са три топа и са једним кубузом и чувши да Хафис-паша неће царским путем у Биоград, него да се бије с Миленком и Петром, похита и он тамо; и таман кад Турци стану мало да отпочину од боја, дође им ухода и каже: „Ето Кара-Ђорђије на Мораву са десет иљада војске“. karadjordje oruzjeТурци помисле: „Шта ћемо сад кад ево овијех нема шака људи, па се не даду, и толике јунаке погубисмо око њих, а камоли сад кад стигне Кара-Ђорђије с толиком војском! Него бјежи“ па онда мјесто барјака које су били испопадали око српског шанца, ударе полако шумнате гране (да не би Срби опазили да они бјеже, па да их не би потјерали), и брже боље побјегну у Параћин. Ту ноћ стигне Кара-Ђорђе својскому Иванковац, и видјећи даје Хафис-паша побјегао у Параћин, опреми се ујутро и пођу сви за њим… Кад то види и чује Хафис-паша, он одмах остави и Параћин и побјегне чак у Ниш, гдје наскоро потом, које од срамоте, а које може бити и од страха што је тај посао рђаво свршио, умре на пречац.“

Друга година српског војевања на даије

Погледај повезане чланке: Други српски устанак из пера Вука Стефановића Караџића

Advertisements