Ознаке

3Стефан Лазаревић познат и као Стеван Високи је био српски кнез и деспот, син Лазара Хребељановића и његове супруге кнегиње Милице. Рођен је у Крушевцу 1377. , умро је у Црквинама код Младеновца 1427. Поред Стефана, они су имали још седморо деце. После Косовске битке 28. јуна 1389. године, у којој је погинуо његов отац, Стефан је постао нови кнез, у чије име ће до његовог пунолетства владати његова мајка, кнегиња Милица. У своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку.

Деспот Стефан Лазаревић је био троструки вазал. Као отомански (турски) вазал, предводио је српске помоћне одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду добио титулу деспота (1402), а крајем 1403. или почетком 1404. године, ступио је у вазалне односе и са мађарским краљем Жигмундом од кога је добио Мачву, Београд, Голубац и друге поседе, а касније (1411) и Сребреницу.

1

Споменик деспоту Стефану на Калемегдану

На унутрашњем плану, он је сломио отпор властеле, а периоде мира је искористио за снажење Србије у политичком, економском, културном и војном погледу. Он је 29. јануара 1412. године објавио „Законик о рудницима“, са посебним делом којим се уређује живот у, тада највећем руднику на Балкану, Новом Брду. Тиме је додатно појачао развој рударства, које је било главна привредна грана тадашње Србије, тако да је крајем његове владавине Србија била један од највећих произвођача сребра у Европи. Почетком 1404. године Стефану је предат Београд и у њему се од 1405. године, по први пут, налази престоница Србије. За време његове владавине Београд је доживео највећу  обнову и најинтензивнији развој у средњем веку. Број становника Београда се нагло повећавао и град је убрзо постао једно од главних средишта трговинске размене између Централне Европе и Балкана. У самом граду је подигнут читав низ објеката неопходних за његово нормално функционисање од цркава, преко пекара и воденица, до пристаништа, царинарница и тргова. Стефан је, као велики заштитник културе и уметности, на свом двору у Београду окупљао учене људе из Србије и околних земаља, на тај начин он је постао средиште српског културног и књижевног живота.

2

Манастир Манасија, задужбина деспота Стефана

На пољу архитектуре, наставља се развој Моравског стила, који је започео у доба његовог оца градњом Раванице и Лазарице. Стефан Лазаревић је, попут свог оца и својих предака по мајци Немањића, био веома дарежљив према монасима и манастирима, а сматра се да је неколицини био и ктитор. Његова главна задужбина био је манастир Ресава, данас познатији као Манасија. Он је у Београду подигао и цркве посвећене светим Три Јерарха и светом Николи, које су се вероватно налазиле око данашње Скадарлије. Пошто му се престоница готово четврт века налазила у Београду, локална предања му приписују да је подигао већину данашњих манастира и манастирских развалина у Београдском крају. Такав је некадашњи манастир посвећен Ваведењу у Винчи, затим манастири на Космају: Тресије, па Кастаљан и Павловац, као и Никоље на Руднику, али и сеоска црква у Марковачким Црквинама, поред споменика о његовој смрти.

341px-Stefan_Lazarevic-freska

Стефан Лазаревић, фреска из манастира Манасије

Био је велики покровитељ уметности и културе пружајући подршку и уточиште како ученим људима из Србије, тако и избеглицама из околних земаља које су заузеле Османлије. Поред тога, он је и сам био писац, а његово најзначајније дело је „Слово љубве“ које се одликује ренесансним цртама. Пошто није имао деце, Стефан је на сабору у Сребреници 1426. године именовао свог сестрића Ђурђа за наследника. Стефана Лазаревића је канонизовала Српска православна црква, као Светог Стефана деспота Српског, на петстогодишњицу његове смрти 19. јула 1927. године. Слави се, на дан своје смрти 1. августа (19. јула по старом календару), заједно са својом мајком преподобном Евгенијом (Лазаревић). Ћивот у манастиру Копорин, за који се сматра да садржи његове мошти, отвара се два пута током године:

  • 1. августа на дан његове смрти (по новом календару)
  • 15. августа на дан славе овог манастира

Приредио: Михајло Станисављевић VI-3

Advertisements