Ознаке

, , ,

Венчана фотографија краља Александра и краљице Драге Обреновић

Венчана фотографија краља Александра и краљице Драге Обреновић

Углед краља Александра Обреновића пољуљан је у јавности када је одлучио да се ожени са дворском дамом његове мајке, краљице Наталије, удовицом Драгом Машин. Овој женидби противили су се Александрови родитељи, краљ Милан и краљица Наталија, али и војска и политичка елита у Србији.  Јавност је сматрала да је овај брак недостојан једног краља, јер је Драга била удовица, знатно старија од њега. Београдском чаршијом кружиле су гласине да је будућа краљица нероткиња. Политичке прилике у Србији биле су нестабилне. Честе политичке промене, државни удари и скандали на двору, утицали су да краљ Александар стекне све више политичких противника, како му је утицај у народу слабио. Група млађих официра, предвођени Драгутином Димитријевићем Аписом, организовала је заверу у намери да убију краља и краљицу. Добили су подршку и појединих политичара. У ноћи између 11. и 12. јуна (29. и 30. маја по старом календару – Мајски преврат) 1903. Године, завереници упали су на двор и на мучки и подмукао начин убили краљевски пар. Овај сурови зличин означио је крај династије Обреновић.

„Драга Луњевица – Машин, потоња краљица Драга Обреновић, била је интелигентна, амбициозна и, за своје време, солидно образована жена. Поседовала је већину атрибута женске лепоте: крупне, дубоко усађене очи, истакнуте јагодице и правилан овал лица. Међутим, било је у њеном лику пренаглашене оштрине која је остављала утисак извесне хладноће. Она је у годинама службовања код краљице Наталије, добила изглед зреле и повучене жене. Том утиску доприносило је елегантно а ненаметљиво одевање. Да је пратила модне новости може се закључити само према начину чешљања; косу је подизала у високу пунђу или колмовала. Цвет у коси био је привилегија младих жена и она га више није носила. …

Драга Машин (1867-1903) била је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића, последњег из династије Обреновића. Рођена је у Горњем Милановцу. Била је удата за рударског инжењера Светозара Машина, који је после три године брака умро. Бавила се превођењем, писањем романа, била је уредница у часопису Домаћица и члан Српског новинарскогдруштва. Као дворска дама краљице Наталије стекла је наклоност младога краља Александра у француском летовалишту Бијарицу

Драга Машин (1867-1903) била је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића, последњег из династије Обреновића. Рођена је у Горњем Милановцу. Била је удата за рударског инжењера Светозара Машина, који је после три године брака умро. Бавила се превођењем, писањем романа, била је уредница у часопису Домаћица и члан Српског новинарског друштва. Као дворска дама краљице Наталије стекла је наклоност младога краља Александра у француском летовалишту Бијарицу

Животни пут краљице Драге разликовао се од утабаних стаза којима су се кретали животи већине жена у Србији. Удајом за инжењера Машина, само је следила избор својих родитеља и друштвена правила тога времена. Његова прерана смрт била је прва у низу прекретница у њеном животу. Рођена у познатој устаничкој породици, поносно је истицала своје луњевичко и чарапићко порекло. Гордост, сједињена са амбицијом, помогла јој је да првих удовичких дана не прихвати судбину жене која, свесна свог неповољног положаја, живи у очекивању нове прилике за удају. Изглед и углађено понашање допринели су њеном успињању у београдској средини, због чега ни њен преводилачки рад није прошао незапажено. Она, после неколико година удовиштва, није више била непозната особа у престоници.

Добри односи Драге Машин са краљицом Наталијом променили су се оног часа када се краљ Александар умешао у њихов бијарицки живот. Наталијин покушај да помоћу сина поврати изгубљени положај у Србији, зближио је младог владара са дворском дамом. Краљица Наталија је, несвесна ризика у који је таквим понашањем ушла, имала право да, са висине свог краљевског достојанства, буде увређена и љута. Она, која ју је ослободила већине животних брига и невоља, суочила се са Драгином незахвалношћу. Између две жене, међутим, постојала су различита поимања животних правила и принципа. Краљица Наталија је и пре, у сукобу са краљем Миланом, упознала другачија морална начела, али као да није желела да прихвати поуке из прошлих времена. Растајући се од Драге била је према њој много коректнија, него што је њена дворска дама заслуживала у том тренутку. Али, такав Наталијин став није проистицао само из уверења, него и из потребе да се стално удаљава од оног што је животно у односима међу људима.

Извесно је да Драга није унапред и смишљено радила на придобијању наклоности краља Александра у време његових првих боравака у Бијарицу. Краљева упорна салетања око мајчине дружбенице, а вероватно и њена потреба да се још више издигне изнад средине у којој је поникла, временом су учинили да јој постане бли- ска идеја о љубавној вези са краљем. Она се напуштајући краљицу Наталију понела непримерено јер је настојала да искористи затегнуте односе мајке и сина, како би за себе и у таквој ситуацији извукла неку корист. Њено понашање је тада постало типично за оне који, пробијајући се из другог плана, грабе ка врху и постепено губе осећај за реалност.

Драга је изградила прави матерински однос према краљу Александру. Начин на који га је волела потпуно се уклапао у патријархалну црту њеног карактера, лако уочљиву због велике потребе да буде стално окружена својом породицом. Ова црта била је наглашена и због посебних животних околности и бриге о млађој браћи и сестрама. Краљ Александар је жудео да се закрили породицом, коју никада није имао, зато је између њих постојало јако осећање узајамне повезаности и допуњавања. Ово је била константа њихових односа, упркос Драгиним личним амбицијама и интереси- ма. Драга је, као што се пожртвовано и несебично борила да заштити своје најближе и изведе их на пут, осећала да би тако требало да се односи и према краљу Александру.

Драга и Александар Обреновић

Драга и Александар Обреновић

Када је постала краљица, испољиле су се све противуречности њене природе. У свим животним преламањима и у додиру са светом стекла је одређену ширину погледа и смисао за толеранцију. Била је спремна да разуме и изађе у сусрет онима који су јој се обраћали за савет или помоћ. За узврат, очекивала је поштовање и признање свог краљевског положаја; када би оно изостало, постајала је нетрпељива и осветољубива. Свесна свог утицаја на краља и под- стакнута тек стеченим осећањем моћи, имала је удела у неким Александровим пренагљеним одлукама. Оне су се углавном тицале појединих личности из околине краљевског пара, које су јој се замериле и зато изгубиле владареву милост. Али, умела је и да ублажи краљев бес и да спречи многе његове непромишљене кораке. Штедљива, како могу бити само они који су осетили страхоте нема- штине, Драга је оставила иза себе поприличну суму новца. Тиме је олакшала изгнаничке муке онима који су страдали због ње.

karikatura

Карикатура британског недељника Пунч (Punch) из 1903. године. „Краљ Александар од Србије и краљица Драга, брутално су убијени 11. јуна, у официрској завери, која је на престо довела Петра Карађорђевића.“

Најтежи тренутак у њеном животу наступио је када су лекари саопштили дијагнозу о њеном здрављу и непостојању бременитости. Извештај доктора поставио је између Драге и Александра непробојни зид неразумевања. Посматрано са становишта династијског легитимитета преломни моменат за Обреновиће није била женидба краља Александра са Драгом, него изостанак очекиваног порођаја. Да је краљица родила наследника престола, можда би оне струје, које су већ дуже време биле незадовољне стањем у друштву устукнуле пред принципом легитимитета владарске куће. Овај принцип поштован је у Европи и тешко је поверовати да би се завереници одважили на убиство краљевске породице; тиме, наравно, не би били заустављени процеси који су водили променама у структури власти и у целокупном српском друштву, али би била избегнута трагедија у београдском Конаку. …

Краљица Драга се, доспевши на престо, само уклопила у већ постављену сцену, коју је аранжирао краљ Милан. Иако је постала симбол омрзнуте владавине, она је у ствари била употребљена да би се прикрили прави узроци догађаја у Конаку. Тако је преузела несвесно на себе терет нестанка династије. Одбијајући да напусти краља Александра и оде из Србије, показала је да је више ценила пурпурни покров од усамљеничког живота у изгнанству.“

Ана Столић, Краљица Драга, Београд 2000.

Advertisements