Ознаке
Дан борбе против фашизма и антисемитизма, Кристална ноћ, Холокауст, антисемитизам, Kristallnacht
Поломљена стакла на јеврејским продавницама током „Кристалне ноћи“
Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма обележава се 9. новембра. Тај дан се обележава као сећање на Кристалну ноћ, 9. новембра 1938, када је започео масовни погром Јевреја широм Немачке. Догађај је назван именом Kristallnach (кристална ноћ) због великог броја сломљених прозора на синагогама и поломљених излога продавница чији су власници били Јевреји. Насиље је усмерно против јеврејских грађана широм Немачке и за многе истраживаче био је почетак Холокауста – систематског, од државе организованог, масовног убијања Јевреја.
Током 30-тих година XX века многи Јевреји пољског порекла живели су у Немачкој. Током октобра 1938. године, више од десет хиљада Јевреја окупљено је и усред ноћи депортовано на гранични прелаз између Пољске и Немачке. Погођен трагедијом својих родитеља који су били протерани, очајни младић Хершел Гринспан извршио је атентат на немачког дипломату у Паризу, Ернста фом Рата. Нацисти су прогласили тај чин јеврејском завером и искористили као повод да се обрачунају са Јеврејима. У ноћи између 9. и 10. новембра широм Немачке започео је погром Јевреја, запаљене су синагоге и јеврејске радње, оскрнављена су јеврејска гробља. Улице су биле прекривене сломљеним стаклом са јеврејских кућа, радњи и синагога. Више од 90 Јевреја је убијено, а око 30000 је депортовано у концентрационе логоре.
Подстакнути од стране нацистичког режима, демонстранти су спалили или уништили 267 синагога, демолирали и опљачкали 7.500 јеврејских радњи и убили више од 9о припадника јеврејског народа. Оштећена су многа јеврејска гробља, болнице, школе и домови, док су полицијске и ватрогасне јединице стајале по страни.
Демолирана синагога у Минхену после „Кристалне ноћи“
Нацисти су одредила новчану казну од милијарду марака, коју су Јевреји требали да плате због организације атентата и завере против немачког народа. Наређено је да се све јеврејске радње и предузећа предају Немцима у руке. Тиме су немачки Јевреји искључени из економског живота и стављени на друштвену маргину. Кристална ноћ је била почетак систематског истребљења Јевреја широм Европе – Холокауста.
Антисемитистички плакат који приказује Јеврејина као владара света – један од најраспрострањенијих стереотипа према јеврејском народу
Антисемитизам представља мржњу према Јеврејима као религијској групи или нацији. Корени антисемитизма потичу још од античког доба, а мржња и злочини према Јеврејима су достигли врхунац за време Трећег рајха када је у Холокаусту убијено шест милиона Јевреја. Јевреји су означени као кривци за различите злочине током историје и предмет су многих стереотипа које су распиривали творци расне мржње (издали су Христа, измислили комунизам, владају светом, држе капитал у својим рукама …). Антисемитизам у Србији достигао је врхунац у Недићевој Србији током немачке окупације. Влада Милана Недића активно је учествовала у сарадњи са немачким окупатором на систематском уништењу Јевреја у Србији. Већина Јевреја у Србији је ликвидирана. Шеф немачке полиције Шефер изјавио је поводом масовних убистава у Србији 1942:„Београд – једини већи европски град очишћен од Јевреја, постао је judenfrei.“ Од 82.500 Јевреја у Југославији 1941, крај рата је доживело само 14.000. Антисемитизам у Србији постоји и данас. У књижарама се и даље могу наћи „Протоколи Сионских мудраца“ и остала антисемитска литература. Поред графита на зидовима и националистичких сајтова, остао је и даље дубоко укорењен у свести неких појединаца и националистичких удружења.
Прочитај: Антисемитизам у Србији – Антимасонска изложба 1941.
Учионица историје 