Ознаке

, ,

Алексеј Брусилов (1853-1926)

Алексеј Брусилов (1853-1926)

Алексеј Алексејевич Брусилов рођен је 19. августа 1853. у Тбилисију, данашњој Грузији. Био је генерал руске војске, познатији и као творац нападачке тактике кориштене у Брусиловљевој офанзиви у Првом светском рату (највећа руска победа током Првог светског рата). Похађао је руску елитну војну школу. Већ на почетку војне каријере суделовао је у Руско-турском рату 1877-1878. Унапређен је 1906. у чин генерала. Током Првог светског рата најпре је био командант 8. армије, а касније командант југозападног фронта.

Брусиловљева офанзива

Брусиловљева тактика ослањала се на ударе елитним малим јединицама по слабим тачкама непријатеља. Затим би главнина снага користила рупе у непријатељској обрани и кроз створене празнине разбијала је непријатељску линију одбране на широком фронту.

Руска војска је започела Брусиловљеву офанзиву 4. јуна 1916. са масивном, прецизном и кратком баражном артиљеријском ватром на аустроугарске линије. Кључно је било да је артиљеријска паљба била кратка и прецизна, што се разликовало од дотадашњих обичаја дугог ариљеријског напада, што је браниоцима обично омогућавало да довуку резервне снаге и да испразне предње ровове. Почетни напад је био успешан и аустроугарске линије су биле пробијене, што је омогућило да 3 од 4 Брусиловљеве армије напредују на широком фронту. Брусилов је увео иновацију, такозване ударне шок снаге, које су напале слабе аустријске тачке, па је главна армија могла искористити такав пробој слабих тачака. Брусиловљевом офанзивом 1,5 милиона војника Аустроугарске било је избачено из строја. Уједно је била најуспешнија руска војна операција у Првом светском рату.

руска пешадија

руска пешадија

Када је руски цар Николај II абдицирао 1917, привремена влада поставила је Брусилова за начелника генералштаба. Сменили су га већ у августу 1917. године. Током Октобарске револуције и Руског грађанског рата Брусилов није био активан. Придружује се Црвеној армији 1920. године. Брусилов је био патриота, који није волео бољшевике на власти, али у њима је видео пут да Русија постане моћна и уједињена. Иако је био симпатизер белих није их подржао јер су нападали у исто време када је Русија ратовала са Пољском. Суделовао је у кампањи на Пољску као војни саветник и инспектор коњице. Пензионисан је са седамдесет година. Живео је у стану који су делили са још једним паром. Умро је  17. марта 1926. године у Москви.

Приредила: Миљана Еремија VIII-3

Advertisements