Ознаке

, ,

Виљем I Освајач, краљ Енглеске (1066—1087) и војвода Нормандије (1035 — 1087), детаљ са Таписерије из Бајеа

Виљем I Освајач, краљ Енглеске (1066—1087) и војвода Нормандије (1035 — 1087)  детаљ са Таписерије из Бајеа

Једна од најважнијих прекретница у историји Британских острва представља норманско освајање Енглеске 1066. године. Виљем I Освајач (1066-1087) извршио је инвазију на Енглеску, а након победе је у бици код Хејстингса 1066. године, постао је краљ Енглеске. Потиснуо је домаће англо-саксонско племство, успоставио ново државно уређење и изградио јаку краљевску власт. Енглеска је отада постала једна од најмоћнијих монархија у Европи. Тридесетак година после смрти Виљема Освајача, непознати монах, писац Англосаске хронике, оставио је неку врсту краљевог портрета:

Ако би неко хтео да зна какав је човек био, које је достојанство имао, коликим је земљама владао, описаћемо га како смо га познавали, јер ми смо га видели и становали смо неко време код његове пратње (дружине). Краљ Виљем, о коме говоримо, био је врло мудар човек, јако богат и достојанственији и јачи од свих својих претходника. Био је благ према добрим људима, који су Бога волели, и преко сваке мере строг према људима који су противречили његовој вољи. На месту где му је Бог дао да освоји Енглеску подигао је велики манастир, населио тамо монахе и даровао му богата добра. У његово време саграђен је велики манастир у Кентерберију и веома бројне друге цркве у целој Енглеској /…/

Битка код Хејстингса 1066. година, детаљ са Таписерије из Бајеа

Битка код Хејстингса 1066. година, детаљ са Таписерије из Бајеа

Велс му је био покоран, саградио је тамо тврде градове и држао тај народ под својом силом. И Шкотску је потчинио великом својом снагом. Земља Нормандија била је његово очинско наслеђе. Господарио је и грофовијом која се назива Мен (прим. прир. – грофовија у Француској). И да је само две године дуже живео, својом мудрошћу задобио би Ирску без силе оружја.

Уистину, у његово доба имали су људи силна напрезања и многе неугодности. Дао је да се граде тврђаве и тешко је притискивао сиромашни народ. Краљ је био строг и узимао је од својих поданика много марака злата и много стотина фунти сребра.

Књига страшног суда

Виљем (у средини) са исуканим мачем седи са својом полубраћом. Одо (лево) празних шака и Роберт (десно) држи се за мач у корицама.

Виљем (у средини) са исуканим мачем седи са својом полубраћом. Одо (лево) празних шака и Роберт (десно) држи се за мач у корицама.

Након што је освајио Енглеску, Виљем I и његови племићи сломили су отпор англо-саксонског племства, угушили побуне које су захватиле делове Енглеске и учврстили власт. Скоро читаво домаће племство лишено је поседа. Виљем је отете земље делио својим рођацима, ратним друговима и свештенству: пола је дао у феуд својим, норманским феудалцима, четвртину цркви, а остатак задржао за себе. Краљ је хтео да буде обавештен о приходима својих вазала како би сходно томе захтевао од њега феудалну службу и наметао дажбине. Књига страшног суда настала је 1086. године, а представља попис свих грофовија у Енглеској. Краљеве комисије су обилазиле земљу и забележиле попис све земље, власника поседа и имовине са сељацима. На основу Књиге страшног суда одређени су приходи који припадају владару, као и његова права.

На првом месту, да један Бог буде поштован у целој краљевини, да вера у Христа буде неповредива и да безбедност буде загарантована између Енглеза и Нормана.

Захтевам такође да сваки слободан човек потврди обећањем и заклетвом да ће и унутар и изван Енглеске желети да остане веран краљу Виљему и да ће чувати његове земље, част и самог њега у потпуној оданости, као и да ће га бранити од његових непријатеља.

Захтевам да у миру живе сви људи који су дошли са мном или после мене. Ако неко од њих буде убијен, нека његов господар пронађе убицу у року од пет дана, ако може, или, ако не може, нека ми плати 46 марака у сребру све док не успе; новац ће исплаћивати солидарно читава сатнија у којој се догодило убиство.

Успоставио је катастре за све земље у свакој провинцији, као и за имања сваког властелина, то јест поља, замкове, људе слободне или кметове, становнике по колибама или кућама са окућницом, кола, коње, остале домаће животиње, као и све остало што доноси приходе и што је подложно порезима. Пописивачи су се смењивали наизменично; то су били људи који нису познавали крајеве у које су били упућивани како би се подаци међусобно могли поредити и како би краљ могао открити превару.

М. Шуњић, Хрестоматија, 297-298
Advertisements