Ознаке

, , , ,

МАРАТОНСКА БИТКА

Херодот

Херодот

Маратонска битка била је прва битка вођена у грчко-персијским ратовима (499- 449. пне). Одиграла се на Маратонском пољу, 42 км удаљеном од Атине. Након слома Јонског устанка, персијски цар Дарије I преузео је велики поход на Хеладу. Желео је да казни Атињане јер су пружили помоћ грчким устаницима у Малој Азији. Дарије је толико желео осветом да је, према једној причи, свом робу наредио да га за време обеда подсећа на Атињане: „Господару сетите се Атињана.“ Права намера персијског цара била је да покори целу Хеладу. Персијска војска је 490. године пне прешла Егејско море и искрцала се на Маратонском пољу у Атици. „Отац историје“ Херодот пружа нам опис битке код Маратона у својој Историји.

 
„Чим су Атињани то сазнали, пођу и они на Маратон. На челу атинске војске налазило се десет војсковођа, међу којима је десети био Милтијад. Тај Милтијад је живео у Херсонезу (данас на Галипољском полуострву), а онда се вратио у Атину. Један гласник је кренуо у Спарту и изјавио главарима: „Лакедемонци, Атињани вас моле да им дођете у помоћ и да не дозволите да најстарији грчки град падне у ропство варвара”. Спартанци су закаснили јер су њихови обичаји забрањивали да се креће у рат пре пуног месеца. Мишљења атинских војсковођа нису се поклапала. Једни нису били за то да се ступи у борбу, јер је персијска сила била велика. Други, са Милтијадом, били су за то да се прихвати борба. Дошло је до гласања у коме је прихваћен Милтијадов став.
 

maraton

Оног дана када је дошао ред на Милтијада да преузме команду, Атињани су се постројили за борбу. Борбена линија им је била дугачка колико и персијска, али су јој у средини борбене снаге биле најслабије. Растојање између две војске износило је око 1600 метара. У борби против Персијанаца крену у трку. Персијанци помисле да су Атињани сишли са ума кад тако срљају у пропаст. Било их је мало, а нису имали ни коњице ни стрелаца. Али Атињани су јуришали и славно се борили. Борба је трајала дуго. На средњем одсеку победу су однели варвари. Грци су победили на оба крила. После победе допустили су им да побегну, па се са оба крила устреме на оне који су продрли у средину фронта. И ту су Атињани однели победу. Гонили су и убијали Персијанце све до мора, где су се дочепали бродова и покушали да их запале. Атињани су заробили седам бродова, а на остале су се варвари повукли и отпловили да би око Атике стигли до Атине. Атињани, што су брже могли, кренули су пешке у град и стигли тамо пре варвара. Овима је остало једино то да се извесно време задрже под сидром, а затим да се врате у Азију.
 

bitka na maratonu

У маратонској битки Персијанци су имали шест хиљада и четири стотине мртвих, а Атињани само сто и двадесет два.“

БИТКА У ТЕРМОПИЛСКОМ КЛАНЦУ

Персијски цар Ксеркс обновио је рат са Грцима напавши их 480. године пне. Термопилска битка вођена је између савеза грчких градова-држава и Персијског царства код Термопилског кланца у централној Грчкој 480. године пне. Персијска војска напала је Хеладу са севера, крећући се према Атини, морала је да прође кроз Термопилски кланац, теснац између брда и мора. Бројчано слабији Грци задржали су Персијанце три дана, како би се добило довољно времена за евакуацију Атине и припрему јаче војске. Грке је код Термопила предводио спартански краљ Леонида, са одредом од 300 добро обучених спартанских војника.

 
Спартански краљ Леонида

Спартански краљ Леонида

„Када је већ било свануло, Грци почну да се договарају шта да учине. Мишљења су се поделила. Неки су били за то да се не повлаче са заузетих положаја, а други су били против тога. Пошто су се тако поделили, једни су се повукли и отишли својим кућама, а други су се, заједно са спартанским краљем Леонидом, спремали да ту остану. Леониду и његове Спартанце била је срамота да напусте положај, јер су заправо и дошли да га бране. Леонида је наредио савезницима да се повуку кад већ нису вољни да се с њим излажу опасности. Он сам је тамо доживео бесмртну славу.
 
Персијски краљ Ксеркс извршио је напад отприлике у време када је трг пун људи (око 9 часова изјутра). Епијалт, Грк али издајник, саветовао му је да се изненада спусти с брда много стрмијом и краћом стазом иза леђа бранилаца Кланца. Леонидини Грци били су свесни да иду у сигурну смрт, па истрче све до места где је Кланац био много шири. Ту су као заштиту имали неки зид. Када је дошло до борбе, погинуо је велики број варвара (Персијанаца), јер су заповедници јединица ишли с бичевима иза војника, тукли их и стално гонили напред. Многи од њих су се сурвали у море и удавили се. Много више их је било оборено на земљу и изгажено. О изгинулим нико није водио рачуна. Како су Грци знали да их чека смрт када стигну они који су прешли преко планине да их опколе, уложили су последње напоре и, презирући смрт, слепо су јуришали.
 
termopile
Многим Грцима тада су већ копља била изломљена, па су мачевима убијали Персијанце. У тој борби херојски се борио и погинуо краљ Леонида и с њим многи славни Спартанци. Погинули су и многи угледни Персијанци, међу којима и два Даријева сина и два Ксерксова брата. Око Леонидиног леша водила се огорчена борба све док Грци својим јунаштвом нису успели да отму леш и да четири пута нагнају непријатеља у бекство. И то је тако трајало док се није појавила војска са Епијалтом. А када су Грци чули да они долазе, повукли су се у узани део Кланца и заузели положај на брежуљку, који се налази на самом улазу у Кланац, тамо где и сада стоји кип лава на Леонидином гробу. Бранили су се мачевима, уколико су им још били читави, рукама и зубима, а варвари су их опколили и засули стрелама.
 
Хоплити

Хоплити

Прича се да је највећи јунак био Спартанац Дијенек. Он је, кажу, пре но што је дошло до борбе између Грка и Персијанаца, чувши да се од многих стрела неће видети сунце кад варвари почну да их бацају на Грке, рекао да је то пријатна вест. Када Персијанци буду стрелама заклонили сунце, Грци ће моћи да се против њих боре у хладовини, а не по сунцу. Он је и иначе био познат по духовитим изрекама.
Грци који су погинули сахрањени су на ономе месту на коме су пали. У спомен Спартанапа био је урезан и натпис који гласи: „Јави у Спарту, о странче, да овде лежимо мирно Њихових закона сви слушајућ покорно глас”.
 
Прича се да је од три стотине бораца остао у животу само један, који је био послат у Тесалију као гласник. Он се ипак обесио када се вратио у Спарту и када су га дочекали с презрењем.“
 

Погледај још: Документарни филм „Последње упориште њих 300

Advertisements