Ознаке

У склопу обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста од 24. јануара 2014. у Галерији Историјског архива Београда биће отворена изложба која има за циљ да представи живот београдских Јевреја и подсети на Холокауст, да помене до сада непознате жртве, а о онима чија су имена позната, пружи нова сазнања.

beogradski jevreji

Јевреји су настањивали Београд и пре него што за то имамо потврду у старим списима. Први писани документ о њиховом присуству у граду налазимо у турском попису становништва из 1560. Делећи судбину поднебља и народа, јеврејска заједница у Београду опстајала је вековима. На раскрсници путева, на Дорћолу, где су се првобитно населили, градили су синагоге, зидали школе, штампали књиге. Својом делатношћу допринели су привредном, друштвеном и културном развоју Београда. Учествовали су у политичком животу земље, борили се за њу. Чувајући свој идентитет, београдска јеврејска заједница, учествовала је истовремено у преплитању култура свих житеља Београда. Други светски рат нагло је прекинуо живот јеврејске заједнице у Београду. Само за две окупационе године (1941. и 1942) она је готово потпуно нестала. Од око 12.000 београдских Јевреја Холокауст је преживело само нешто више од 1.000.

Изложба је конципирана у четири тематско-хронолошке целине које се преплићу: Јевреји у Београду, Ковитлац рата, Жртве и Успомене. Полазну основу за припремање изложбе представљала је грађа Реферата за масе (заоставштине) Народног одбора И рејона града Београда, једног од првих органа власти у Београду након Другог светског рата. На основу сабране грађе Историјског архива Београда, Јеврејског историјског музеја и Адвокатске коморе Београда жртве престају бити број, име и презиме без садржаја, већ постају личности са својим оствареним и неоствареним животним сном који је у једном тренутку био прекинут.

Већи део грађе Архива Београда који одсликава живот и страдање београдских Јевреја биће први пут представљен јавности. Богата архивска грађа као што су пописи имовине, умрлице, лична документа, планови зграда, фотографије, рекламе радњи, хартије од вредности…сведочи о животу који је прекинут. Поглавље Успомене, кроз три експоната: споменар, албум и књига с посветом, представља причу о пријатељству које траје и опстаје.

Као пратећи део изложбе објављена је публикација под називом “Поменик жртвама Холокауста у Београду: из архивске грађе Народног одбора и рејона града Београда”. Књига садржи податке о свим страдалим Јеврејима чије су умрлице сачуване у грађи Реферата за масе фонда Народног одбора И рејона града Београда, а који се чува у Историјском архиву Београда. Поменик има за циљ да још једном подсети на Холокауст, да помене непозната имена жртава, њих 161, а о онима чија су имена позната пружи нова сазнања.

Извор: Историјски архив Београда, Блиц

Advertisements