Крсташи су у пролеће 1099. након жестоких борби освојили Јерусалим. На освојеним територијама основали су крсташке државе: Јерусалимску краљевину, Едеску грофовију, Антиохијску кнежевину и Грофовију Триполис. Први владар Јерусалимске краљевине, био је Готфрид Бујонски, који је добио звање „чувара гроба Господњег“. Француски хроничар, Рајмон од Ажиле, описао је освајање Јерусалима:
„Неколико младића упали стреле и баци их у пламену. Пошто се ватра распламсала, побегоше они који су чували то утврђење. Тада војвода и они који су били с њим поломише хитро ограду која је штитила предњи део куле од дрвета и, направивши од тога мост, бацише се неустрашивом смелошћу ка уласку у Јерусалим. Међу првима који су ушли био је Танкред и војвода Лоренски: скоро је невероватно колико су тога дана пролили крви. Остали се успеше иза њих и Сарацени су већ били у лошем положају. Али, ма како то чудновато изгледало, морам рећи да су Сарацени, кад је град био у рукама Франака, пружали такав отпор као да никада неће бити покорени. Али како су се наши већ домогли бедема и кула, човек је могао да види грозне ствари. Међу Сараценима било је људи са одсеченом главом, што је била најлакша смрт, други су били испробијани стрелама и присиљени да скачу са зидина, једни, опет, после дугих мука били су изложени огњу и ту сагоревали. По улицама и градским трговима било је комада глава, руку или ногу. Пешаци и коњаници крчили су пут кроз лешеве. Али све је то била ситница. Приступимо храму Соломуновом где су Сарацени уобичајено држали свету службу. Шта се ту десило? Ако бисмо рекли праву истину, прекорачили бисмо границу вероватног. Нека буде довољно кад кажемо да се у храму и пред порталом Соломуновим газила крв до колена коњаницима, а до узди коњима.“
М.Шуњић, Хрестоматија, 170-171
Прочитај повезане чланке:
Освајање Јерусалима у Првом крсташком рату
Последице крсташких ратова
Први крсташки рат