Ознаке
еснаф, свакодневни живот у средњем веку, средњовековни занати, трговци и занатлије у средњем веку
Због жeље за већом зарадом, трговци и занатлије су у средњем веку (као и данас) често свесно занемаривали прописе својих еснафа, на штету муштерија. Пошто се о поштењу бринула црква, то их је она често упозоравала да морају живети и радити у складу са хришћанским моралом, као добри верници. Свештеници су у својим проповедима осуђивали такво понашање, што се види из овог текста. Он је узет из збирке проповеди једног немачког монаха из XIII века.
„Први сте ви што производите тканине, свилу, вуну или крзно, обућу, рукавице или појасеве. Људи не могу да буду без вас, јер морају да имају одећу и због тога ви треба да их служите поштено. Не смете да им украдете половину тканине или да користите друго лукавство, мешајући длаку са вуном или истежући тканину да буде дужа него што јесте. Човек мисли да је добио добру тканину, а ви сте је истегли више но што се могло и начинили сте од добре тканине неупотребљив материјал. Данас нико не може да купи добар шешир због твоје покварености; киша ће протећи кроз његов обод и сливати му се у недра. Таквих подвала има код ципела, крзна у кожарском послу. Један продаје стару кожу као нову, а колико су многоструке твоје подвале нико не зна тако добро као ти и твој учитељ ђаво. Зашто бих ја долазио овамо да се учим таквим подвалама. Довољно их и сам знаш.
Други су они што раде са гвозденим алатом: златари, ковачи новца и други кујунџије, дрводеље и ковачи и све врсте људи што кују, и зидари и стругари и сви што раде занате са гвожђем. Такви треба да су искрени и поуздани у своме послу било да раде на дан или на комад, као што многе дрводеље и зидари раде. Кад обављају свој посао на дан не треба да стоје ваздан беспослени да би умножили дане свога посла. А ако радиш на комад онда не треба да се журиш с њима да би могао што брже да га се ослободиш макар се кућа срушила за годину или две. Треба да радиш на њој предано, као да је твоја сопствена. Ти, ковачу, потковаћеш коња са рђавом потковицом и живинче ће једвa прећи миљу одатле и она ће сe сломити. Коњ може да се осакaти или човек да падне у заробљеништво или изгуби живот. Ти си ђаво и отпадник…
Трећи су они који се баве трговином. Не можемо без њих. Они доносе из једне краљевине у другу оно што је јефтино тамо, и што је јефтино с оне стране мора они доносе у овај град, и што је јефтино овде они односе преко мора. Тако неки доносе робу из Угарске, други из Француске, неки је довозе бродовима, други колима, на товарним животињама или дењковима које сами носе. Било како било они сви врше исту службу. Ти, трговче, треба да се поуздаш у Бога да ће ти он наћи средства за живот уз поштену добит, јер то ти је обећао својим божанским устима. А ти се сада главно заклињеш како ти је роба добра и колику добит њоме уступаш купцу. Више него десет или тридесет пута узимаш узалуд име светаца и божје име у уста, због робе која једва вредна пет гроша. Оно што вреди пет гроша можда ћеш продати за неколико парица скупље… јер се заклињеш гласно и одважно: „Мени су већ нудили далеко више за ту робу“, а то је лаж.
Четврти су они што продају месо и пиће, које нико не може занемарити. Због тога што је то најпотребније, ти треба да си искрен и поштен у томе послу. Друге подвале тичу се само земаљских добара, а овде се подвала тиче човековог тела, које многи не би дали за сва добра овог света. Ако нудиш устајало или украдено месо, што си држао док се није укварило, крив си можда за живот једног човека, а можда за десет…“
А. Веселиновић, Радна свеска из историје за II разред гимназије, Нови Сад 2003, стр. 75-76.
Учионица историје 