Ознаке

,

prosvetni pregled

Када један ускостручни сајт забележи 660 хиљада улаза за две године, онда то звучи импозантно; када се зна да без ичије помоћи читав портал уређује и пуни садржајем један млади наставник, онда је реч о озбиљном подухвату

Александар ТодосијевићУ почетку је Александар Тодосијевић (37), наставник историје у школи „Бранко Радичевић” из Батајнице, хтео да поставља на интернет наставне материјале намењене ученицима, за потебе својих редовних часова. Разлог је био једноставан: до почетка 2012. године није постојао адекватан, квалитетан ресурс за наставу историје. Врло брзо је приметио да не само ученици, већ и колеге, па и обични људи који воле историју све чешће долазе на сајт и да посета расте, па је почео озбиљније да се бави читавим послом. Данас је сајт који уређује најпосећенији практикум из историје, како за ученике, тако и за оне који им предају.

– Што се посете тиче, она је и за мене велико изненађење. Поготово за специјализовани сајт који се не бави сензационалистичким стварима, већ на занимљив и научан начин жели да популаризује историју као науку. Пошто су недостајале веб-адресе које су намењене пре свега наставницима и ученицима, одлучио сам да креирам блог коме ћу дати лични печат. Наравно, ту има и преузетих текстова и историјских извора помоћу којих се најбоље долази до сазнања о прошлости – каже Тодосијевић.

01Сајт Учионица историје постао је веома читан, јер се Александар не бави само темама везаним за наставу, већ и оним од општедруштвеног значаја. Једноставно, историја није само прича о прошлости. Његови блогови су, заправо, најпосећенији део сајта, али има и доста материјала за најмлађе, интересантних текстова, као и презентација чија је улога да деца заволе историју. Не да заволе предмет, већ да развију љубав према прошлости, истиче Тодосијевић.

– Мој циљ је да интерпретирам историју на занимљив и интересантан начин, а не сувопарно –чињенице, информације, бројке, статистика… Покушавам да деци испричам причу, да је разумеју и схвате. Верујем да задатак наставника није само у томе да пренесе знање, да преприча деци оно што треба да науче, већ да дâ смисао и значење ономе што уче. То је највећи проблем – како испричати причу да може дете од десет, једанаест или дванаест година да је схвати, а да буде научно заснована и оправдана.

Постоји велики број сајтова који су просто, као и млади, заражени национализмом и који имају милионске посете, упозорава Александар.

– Ту се свашта пише, од тога да су Срби најстарији народ на свету, до тога да воде порекло не знам одакле. Ти портали су опасни за децу, јер ако их ми не научимо да разликују добро од лошег, онда се код њих стварају услови за појаву мржње, нетолеранције, ксенофобије или антисемитизма. Млади су данас просто засути свакојаким садржајима који долазе из медија, почев од хиљаду ТВ канала, па до Фејсбука и не знају да направе анализу шта је добро, а шта лоше. Деца се претварају у обичне „лајкере” интернета који узимају здраво за готово оно што им се сервира и јако је битно заштитити их од таквих садржаја. Александар упрво својим примером доказује да савремена технологија и интернет не морају бити такви. Пошто је деци тешко да сама разлуче који су сајтови прави извори знања и информација, а који нису, он им на сајту https://ucionicaistorije.wordpress.com/ препоручује линкове и упућује их да истражују на адресама за које зна да могу да преузму информације без икаквих последица. Ако оду на Википедију, упозорава их да је то један сасвим коректан извор знања, али ништа више од тога.

– Википедија је, заправо, енциклопедија препуна грешака. Њу уређују други корисници, а сведоци смо да се води полемика око хрватске Википедије коју уређују ултранационалисти и где постоји обиље опасних текстова који фаворизују усташтво. Има много таквих сајтова, па чак и наставничких блогова који преузимају садржаје без икакве критичке анализе.

02

Ученици представљају велики део публике која прати овај сајт, пре свега зато што на њему проналазе обиље материјала за потребе школске наставе. Међутим, осим њих циљна популација је и велики број наставника, студената и заљубљеника у историју. Александар је коментаре на блогу сам затворио, не због негативних, већ због оних који нису добронамерни.

– Нисам желео да ученици гледају шта којекакве будале пишу. Ипак је ово сајт на који долазе деца и моја намера није да он буде полигон за изражавање екстремистичких ставова и фрустрација. Зато сам отворио групу на Фејсбуку где људи могу коментарисати шта желе. Александар каже да има тај филтер да непристојне и недобронамерне коментаре брише, а отвара простор за озбиљну и културну комуникацију.

На сајту Учионица историје налази се велики број тема, али размена искустава међу наставницима углавном је једносмерна. Покушаји да се покрене дијалог и размена искустава, за сада је неуспешан. Једноставно, људи не желе да се озбиљније укључе у стварање мреже где би и неким својим прилогом допринели да сајт буде још бољи.

– Покушао сам да позовем колеге да ми се придруже, неколико њих је написало понеки текст, али на томе се завршило, каже Тодосијевић и истиче врло добар пример из Хрватске. Реч је о „Хрватском повијесном порталу” који води Миљенко Хајдаровић и који окупља преко стотину наставника активно укључених у уређивање. Наставници редовно пишу текстове на различите теме и објављују

примере из добре праксе, што је најбољи начин да се просветни радници усавршавају, уче једни од других, размењују идеје и примењују их у свом раду. Александар Тодосијевић је представник млађег таласа међу нашим наставницима који не бежи од нових технологија. Иза себе има већ две награде на конкурсу Дигитални час – прву за рад „Сећање на Холокауст” и другу за „Слике рата”.

„Слике рата": Кадар награђеног рада Александра Тодосијевића на конкурсу Дигитални час

„Слике рата“: Кадар награђеног рада Александра Тодосијевића на конкурсу Дигитални час

– Конкурс је, пре свега, намењен наставницима који користе дигиталне кабинете, са идејом да се осмисли сценарио часа који се може извести уз активно учешће ученика, истиче Тодосијевић.

03– Рад „Сећање на Холокауст” има за циљ да представи час наставе о погрому Јевреја кроз употребу дигиталних медија. На првом часу ученици се кроз уводну причу и пауер поинт презентацију упознају са самим појмом Xолокауста. Показујем им слике и слајдове, приступамо Википедији, налазимо карту Европе и карту страдања и ученици добијају задатак да код куће прочитају још текстова. Други час је утврђивање те наставне јединице кроз судбину појединца, конкретно Ане Франк. Она је ученицима позната и кроз њену судбину анализирамо проблем страдања Јевреја. У првом делу часа ђаци гледају кратак документарни филм о њеном животу, а онда приступамо виртуелном музеју куће у којој је живела, где је све урађено по моделу игрице: ученици могу да прођу кроз собе у којима је живела и где се крила Ана Франк и да приступе појединим предметима и објектима везаним за њен живот. Једини проблем који ограничава наше ученике је тај што је сајт на енглеском језику. Трећи и четврти час су нека врста радионице „Последице рата”, кроз уметничко виђење сукоба. Наиме, ученици добијају задатак да раде на припреми једне разредне изложбе, где добијају нацистичке плакате и кроз њих анализирају проблем Xолокауста. Ја сам предвидео два часа за ову радионицу, јер је јако опасно препустити децу тим плакатима из којих могу извести погрешне и некритичке закључке.

Ученицима је забавно све оно што није конвенционално, што није класично, преноси Александар своја искуства. Час када имају прилику да виде слику и визуелно повежу са оним што чују им је интересантнији, па свака његова презентација садржи филм. Конкретно, када се говори о Првом светском рату може се причати и о рововима и биткама, али док деца не виде како је све то изгледало, немају јасну слику о томе.

04

Овај наставник историје новог кова каже да нема проблема са дисциплином на часу и да можда важи за мало строжијег педагога, али и да основни проблем са дисциплином произилази из заинтересованости и мотивације ученика. Када не знају шта ће да раде са собом, онда су недисциплиновани. Када имају шта да раде и када их то интересује, макар на нивоу информације, они ће своју пажњу усмерити ка томе и неће правити „глупости”.

Он истиче и свог колегу са физике Горана Милића који такође има одличан, веома посећен сајт. Милић покушава да представи физику, која је тежак и многој деци неразумљив предмет, на интересантан начин и мимо стереотипа који је своде на задатке. Школа „Бранко Радичевић” у Батајници поседује одличну медијатеку и библиотеку, које су постале у последње време врло популарне код наставника и, пре свега, учитеља. Та веза међу колегама је врло важна, јер наставници најбоље уче од наставника, убеђен је Тодосијевић иза кога већ стоје и два уџбеника.

– За издавачку кућу „Едука” написао сам Историју за пети разред, уџбеник који је наишао на добар одјек код наставника и који је другачији од осталих. Поента је у његовој структури, јер има доста слика, а мало текста. Управо је његова највећа предност у томе што је писан лаким језиком. Лак је, једноставан за употребу и препун историјских занимљивости које имају задатак да разбију стереотипан и сув текст. Бројни текстови везани су свакодневни живот, има доста интересантних слика, прегледних историјских карата, задатака у самом тексту и прилагођени су узрасту и потребама ученика. Сада сам завршио уџбеник за шести разред који се налази у процесу акредитације и мислим да је ова књига за нијансу квалитетнија од претходне, јер иза мене је једногодишње искуство, а мислим и да сам отишао корак даље, како у визуелном смислу, тако и у самој интерпретацији историјских чињеница, најављује своју нову књигу историчар Александар Тодосијевић.

Небојша Бугариновић

Извор: Просветни преглед, број 2608 (7), од 27. фебруара 2014.

Advertisements